Šta je programiranje?

Programeri su možda i najtraženiji profesionalci na svetu. Kompanije se utrkuju da ih angažuju, nudeći im odlične uslove i visoke plate. I dok je skoro svako čuo za programere, malo ko ume da zaista objasni šta je njihov posao, tj. šta je programiranje. 

Najjednostavnije rečeno, programiranje predstavlja kreiranje instrukcija koje se daju računaru kako bi se izvršio neki zadatak. Kako kompjuteri ne razumeju „ljudski jezik”, komande im se zadaju korišćenjem programskih jezika. U tom procesu se komande pomoću kompajlera prevode na mašinski jezik, koji kompjuter razume.

Reč je o veoma interesantnom procesu koji spaja moderne tehnologije, prirodne nauke, analitički um i kreativnost. Kad se ovi pojmovi spoje, dobija se kompleksna oblast koju mnogi znaju po skraćenici IT (informacione tehnologije). Reč je o veoma razvijenoj industriji koja se zasniva na IT stručnjacima – oni umeju da sprovedu inovativne ideje u delo. I zato, da bi neko postao programer, potrebno je da stekne specifična znanja i ovlada nekim od programskih jezika. 

Koje su osnove programiranja?

Da biste bolje razumeli šta je programiranje, potrebno je da se upoznate sa njegovim najznačajnijim segmentima. Osnovna stvar kod programiranja je savladavanje nekog programskog jezika. Da biste u potpunosti razumeli posao programera, potrebno je da se upoznate sa osnovama ove moderne profesije:

• Mašinski jezik – Reč je o binarnom kodu, što znači da se komunikacija vrši korišćenjem dve cifre – nule i jedinice (0 i 1). Kako mašinski jezik nije praktičan za svakodnevno korišćenje, razvili su se posebni programski jezici.
• Programski jezici – Koriste se za pisanje komandi (koda) računaru u obliku slova, brojeva i drugih simbola. Jezici se razlikuju po svojoj nameni i kompleksnosti.
• Kompajler – U pitanju je softverski program čiji je posao da komande unete pomoću simbola objasni kompjuteru. To je svojevrsni prevodilac koji pretvara ljudske komande u nekom programskom jeziku u mašinski jezik, tj. u gomilu nula i jedinica, koje će računar razumeti.
• Algoritam – Predstavlja opis procedure za izvršavanje nekog postupka. To podrazumeva crtanje dijagrama toka, koji predstavlja svojevrstan plan rada na osnovu kog se piše programski kod.
• Izvorni kod – Predstavlja skup kodova koji su pisani nekim programskim jezikom i koji čine osnovu nekog kompjuterskog programa. Izvorni kod može biti vlasnički ili otvoren. Mnogi programeri dele besplatno izvorni kod koji su napisali kako bi pomogli drugima da kreiraju slično softversko rešenje. U tom slučaju se govori o otvorenom kodu (open source).

Koji programski jezik odabrati?

Da bi kompjuter razumeo šta treba da uradi, mora da dobije veoma precizne instrukcije. To se vrši pomoću programskih jezika. Kako se programiranje razvijalo, tako su nastajali novi jezici, koji su nudili različite mogućnosti. Postoje mašinski zavisni (mašinski i simbolički) i nezavisni (tj. jezici višeg nivoa). 

Jedan od prvih koraka u karijeri svakog programera je odabir programskog jezika. Mnogi jezici su toliko kompleksni da se tokom karijere programeri obično fokusiraju na jedan. Odabir najviše zavisi od toga šta želite da radite. Naime, svaki jezik ima određene prednosti i obično se odnosi na određenu oblast, poput kreiranja internet stranica ili programa za elektronske uređaje.

Dakle, u zavisnosti od profesionalnih ambicija, na vama je da odaberete jedan od brojnih programskih jezika. Pojedini jezici predstavljaju logičan izbor za početnike zbog svoje jednostavnosti (npr. PHP) ili specifičnih mogućnosti koje nude (poput Pythona). Iako postoji mnogo jezika, profesionalci se pretežno odlučuju za sledeće:

• Java – Jedan od najpopularnijih programskih jezika na svetu svoju primenu nalazi među aplikacijama koje se koriste na mobilnim uređajima i desktop računarima (Windows, iOS, Android). Popularan je i zbog mogućnosti da se lako prenosi s jedne platforme na drugu.

• PHP – Ukoliko vas interesuje rad na internet stranicama, ovaj jezik je najbolji izbor. Naime, sajtovi su u najvećem broju slučajeva kreirani upravo pomoću PHP-a, a možda su najpoznatiji primeri Yahoo i Facebook. Dodatna prednost je i to što se osnove PHP-a mogu relativno brzo naučiti.

• C# – Iza ovog jezika stoji čuveni Microsoft, pa ne čudi što se najviše primenjuje za Windows aplikacije. Koristan je i za mobilne aplikacije (Android i iOS), kao i za održavanje brojnih sajtova. 

• JavaScript – Ovaj programski jezik se prvenstveno koristi za kreiranje interaktivnih web stranica, video-igara i drugih internet aplikacija. Velika prednost mu je mogućnost rada u frontendu i backendu.

• Python – Poslednjih godina je stekao veliku popularnost zbog primene u razvoju programa za 2D i 3D animaciju. Pored toga, svoju primenu nalazi u industriji video-igara, ali i među raznim web platformama, kao što su YouTube ili Instagram.

Pomenimo još neke interesantne programe: C++, Ruby, Go, Perl, Swift, Kotlin, R, Matlab itd.

Šta je posao programera?

Posao programera podrazumeva pisanje i testiranje koda u nekom programskom jeziku sa ciljem kreiranja nekog softverskog rešenja. Kako je programiranje veoma precizan proces, potrebno je tokom rada testirati linije koda kako bi se na vreme prepoznale i ispravile greške. 

Da bi se olakšao proces, iskusan stručnjak će napisati kvalitetan kod koji je moguće naknadno modifikovati bez većih problema. Naime, razlog za naknadno ažuriranje softvera često je poboljšavanje korisničkog iskustva. Te izmene mogu da budu veliki problem ukoliko je kod loše napisan. Zato je zadatak programera da dobro sagleda projekat i da prilikom kodiranja razmišlja nekoliko koraka unapred.

Šta rade programeri tokom radnog vremena?

Priroda posla dozvoljava programerima rad u kancelariji, ali i kod kuće. Tokom radnog vremena, koje može biti fleksibilno, programer uglavnom radi sam za kompjuterom. Izuzetak su slučajevi kada se radi na nekom velikom projektu, kada je bitno da se izazovi rešavaju timski. U skladu s tim, obaveze programera tokom radnog vremena su:

• pisanje koda;
• testiranje i ispravljanje grešaka;
• unapređenje funkcionalnosti urađenih programa;
• prerada koda radi funkcionisanja na različitim platformama.

Kao što se može videti, „šta rade programeri” je širok pojam, a na sve to treba dodati i unutrašnju organizaciju svake IT kompanije, tj. poziciju i iskustvo programera. 

Da li je programiranje dobar izbor za karijeru?

Programiranje je kreativno rešavanje izazova. Iako mnogi toga nisu svesni, „out of the box” razmišljanje i analitičnost u ovoj profesiji idu ruku pod ruku. Poznavanje programskog jezika je ovladavanje alatom za rad, ali to znanje je beskorisno ako nemate viziju. Ako vam je rešavanje problema i realizovanje potencijalno revolucionarnih ideja interesantno, programiranje će vam ispuniti sva očekivanja. 

Pored toga, treba istaći i da je reč o veoma profitabilnoj profesiji, gde su plate izuzetno visoke, a uslovi rada natprosečni. Već kao početnik ćete odlično zarađivati, što će vam omogućiti da se u potpunosti posvetite radu i stručnom usavršavanju. Dodatna pogodnost je i što za dobre progamere uvek ima posla, jer je tržište u stalnoj potrazi za ekspertima. 

Odlična vest je što ne morate da upišete fakultet da biste usvojili osnove. Vrata IT karijere otvoriće vam kvalitetni kursevi programiranja, koji obično traju 12 meseci. Ne samo što ćete steći primenjiva znanja već ćete dobiti i sertifikat koji će vam omogućiti brzo pronalaženje posla. 

Zato započnite već danas stručno usavršavanje odabirom jednog od ponuđenih kurseva programiranja, koji se mogu pohađati online ili klasično – u prostorijama IT škola.