Kako postati psiholog?

Zanima vas psihologija? Razmišljate o tome da studirate psihologiju?

Ova kompleksna nauka već godinama sve više i više privlači mlade koji se odlučuju da je izučavaju na nekim od fakulteta, jer je samo zanimanje postalo veoma popularno.

Ukoliko su vaša interesovanja usmerena ka razumevanju funkcionisanja pojedinaca i grupa i istraživanju ljudskog ponašanja, misli i emocija, onda je psihologija pravi izbor za vas.

Ko su oni zapravo, koje sve grane psihologije postoje i gde mogu da rade? U ovom tekstu ćete dobiti sve važne informacije u vezi sa ovim pitanjima.Pokrićemo sledeće teme:

  • ko je psiholog;
  • koje grane psihologije postoje;
  • gde se uči psihologija;
  • gde sve možete da radite kao psiholog.

Ko je psiholog?

Psiholog je osoba koja se bavi izučavanjem psihe, psihičkih osobina i psihičkih procesa kod ljudi. Ti psihički procesi se odnose na misli, emocije i obrasce ponašanja i na osnovu njih psiholog analizira individuu i pronalazi određena rešenja. 

Ipak, uloga psihologa je višestruka i zavisi od psihološke discipline. Pre svega, psiholog je osposobljen za rad sa zdravim ljudima kojima ispituje psihičke funkcije, dok je samo deo njegovog posla posvećen ljudima sa mentalnim problemima. 

Analizu ličnosti vrši na osnovu procena i psiholoških testova kako bi definisao mentalno stanje pojedinca. Ukoliko je u pitanju teže psihičko stanje, psiholog procenjuje da li je neophodno psihijatrijsko lečenje. Zato su psiholozi, psihijatri, pa i psihoterapeuti veoma povezani, jer svoje pacijente međusobno šalju na tretmane u zavisnosti od težine kliničke slike.

Osobine koje svaki psiholog treba da poseduje su:

  • emotivna zrelost;
  • komunikativnost;
  • osećajnost;
  • elokventnost;
  • odgovornost;
  • empatičnost;
  • etičnost.

Da biste stekli zvanje psihologa, morate da završite fakultet i steknete određenu praksu u svojoj oblasti.

Koje grane psihologije postoje?

U okviru psihologije se nalazi mnoštvo disciplina, a vi ćete izabrati onu koja je u skladu s vašim interesovanjima.Navešćemo one najzastupljenije.

  • Opšta psihologija – Izučava opšte procese, funkcije i sposobnosti zdravog odraslog čoveka.
  • Psihologija ličnosti – Proučava osobine i mentalni sklop ličnosti.
  • Socijalna psihologija – Proučava ponašanje individue, međuljudske odnose i ponašanje grupe kao celine.
  • Klinička psihologija – Proučava i dijagnostikuje stanje psihički poremećenih ljudi.
  • Eksperimentalna psihologija – Analizira reakcije čoveka na namerno uzrokovane nadražaje (fizičke i socijalne).
  • Fiziološka psihologija – Istražuje čula, nervni sistem, endokrini sistem, tj. organsku osnovu psihičkih procesa.
  • Kognitivna psihologija – Izučava spoznajne i intelektualne funkcije i njihov uticaj na čovekovo ponašanje.
  • Psihologija rada – Rešava psihičke probleme pojedinca na poslu i utiče na opšte zadovoljstvo ljudi u okviru kompanije (HR).

Gde se uči psihologija?

Psihologiju možete upisati na nekom od fakulteta koji nude ovaj smer, od kojih su najpoznatiji Filozofski fakultet, Fakultet za medije i komunikacije (FMK), Fakultet za sport i turizam – Tims.

Osnovne studije pokrivaju sve bazične oblasti psihologije (teorijske i primenjene discipline), traju četiri godine, a ako želite dalje da se usavršavate, možete upisati master. U okviru osnovnih studija postoji opšti smer, dok se tek na masteru možete opredeliti za određeni smer, i to kliničku psihologiju, razvojno-pedagošku psihologiju, psihologiju rada i socijalnu psihologiju.

Tokom nastave student uči biološke osnove psihičkih procesa kod ljudi, osnove kognitivnih, emocionalnih i motivacionih procesa, bavi se metodologijom psiholoških istraživanja i izučava funkcionisanje ličnosti i njen psihički razvoj. Ovo je samo deo celokupnog studijskog programa, koji obuhvata predmete iz različitih grana psihologije.

Na četvrtoj godini fakulteta, u okviru nastavnog plana i programa, imaćete obavezu da realizujute stručnu praksu. U zavisnosti od smera, odnosno grane psihologije za koju ste se odlučili, treba da pohađate praksu, i to u specijalizovanoj ustanovi (školi, bolnici, kazneno-popravnim ustanovama, kompanijama).

Nakon završetka studija stičete zvanje diplomiranog psihologa, a nakon toga možete upisati master, pa potom doktorske studije. Ishodi vašeg učenja se odnose na:

  • samostalno analiziranje različitih teorijskih sistema i modela;
  • kompletno razumevanje psihološkog funkcionisanja pojedinaca i grupa;
  • predviđanje posledica i rešavanje raznih psiholoških problema;
  • sprovođenje istraživanja iz različitih oblasti psihologije.

Gde sve možete da radite kao psiholog?

Grana psihologije za koju ste se specijalizovali određuje vaše buduće radno mesto.

Ukoliko se budete bavili opštom psihologijom, psihološkim savetovanjem i testiranjem, radićete kao psiholog u osnovnoj ili srednjoj školi.

Ako ste upisali doktorske studije, možete raditi na fakultetu, postati asistent, pa potom i profesor, ili se baviti naučnoistraživačkim radom.

Psihologija rada (HR) veoma je popularno zanimanje danas, pa se sve više studenata još u toku osnovnih studija odlučuje za ovaj smer, jer mnoge kompanije otvaraju vrata psiholozima koji žele da rade u oblasti ljudskih resursa.

Takođe, psihologija je polazna tačka na putu ka dobijanju licence za psihoterapeuta. Ako želite da se usavršavate na ovom polju, nakon završenog fakulteta morate upisati edukaciju za psihoterapiju, proći superviziju i steći značajno iskustvo u radu sa ljudima. Psihoterapija se može upisati i nakon završenog medicinskog fakulteta – zbog toga se može uvrstiti i u zdravstvenu struku.

Psihologija kao nauka je kompleksna, pa su i mogućnosti za rad u ovoj struci velike. Na vama je da se opredelite koju ćete oblast psihologije izučavati i šta ćete tačno raditi.

Želite da upišete psihologiju?

Psihologija se uči ceo život, jer s vremenom mogu nastati novi psihološki fenomeni s obzirom na složenost ljudskog mozga. Za sve to su potrebni dobra obučenost i veštine koje ćete steći studiranjem na fakultetu, specijalizacijom u određenoj oblasti i, naravno, iskustvom. 

A mnogi se odlučuju baš za ovu nauku jer omogućuje da spoznate kako sebe, tako i druge, kroz određene obrasce ponašanja, načine razmišljanja, poznavanje mentalnog sklopa ličnosti i emocija. Ukoliko vidite sebe u ovoj priči, možete konkurisati i zakoračiti u svet psihologije.

Autogeni trening je jedna od najpoznatijih psihološki priznatih i psihoterapijskih tehnika za borbu sa stresom, tehnika stara preko 90 godina. Trening predstavlja integraciju odabranih relaksacionih mentalnih vežbi čiji je glavni cilj oslobađanje od viška mentalnih i telesnih tenzija.
Napredna obuka za HR saradnike

Organizator: Moja obuka d.o.o.

Koje veštine odlikuju uspešnog HR profesionalca? Kako adekvatna motivacija i primena jasnih procedura utiču na performanse zaposlenih? Značaj uvođenja kulture prenošenja znanja i povratne informacije. Unapredite svoje liderske veštine i vežbajte na realnim primerima iz prakse.
Osnovna obuka za HR saradnike

Organizator: Moja obuka d.o.o.

Interaktivna sertifikovana obuka za početnike u sektoru ljudskih resursa. Izuzetne ocene polaznika, praktična primena osnovnih HR alata, tehnika, upitnika.
Individualna obuka za HR administratore

Organizator: Moja obuka d.o.o.

Obuka za HR administratore je interaktivna radionica u kojoj polaznici vežbaju praktično celokupnu HR administraciju, obračune i evidenciju zaposlenih. Standardni program maksimalno prilagođavamo potrebama svakog klijenta.
Progresivno mišićna relaksacija je psihološka tehnika za duboku relaksaciju. Predstavlja vežbe stezanja i opuštanja mišića po određenim grupama sa ciljem da naučimo da opustimo postepeno čitavo telo. Njen tvorac dr Džejkobson otkrio je da ona može biti od pomoći kod većine psihosomatskih tegoba.