Da li srećno idete ka svom cilju?

Maja Pavlov

Maja Pavlov
Psihoterapeut i NLP trener

|

11. feb.

Dečija recitacija „Šta je sreća?“ glasi:

„Njiva je sretna pod žitom i mama kad bebu rodi i kesten kad je pitom i deca u slobodi...Kad za plugom sine brazda sretni su i konj i gazda. Sreća je kad grožđe zri, kad rastem ja, kad rasteš ti.“

Pesmica koju nam je preneo tata (iz tadašnje „Politike“)...utrla je put mom nesvesnom, šta sve može biti sreća....

Ipak, ljudi su od toga danas napravili nauku, opservaciju s dokazima, pitajući se: Da li je sreća nasledna? Da li se sreća stalno oseća? Šta je dokaz sreće i kako ona zapravo izgleda?

Ova neočekivana ili odomaćena putnica u životu svakog čoveka, može da se nastani  kod nas za stalno ukoliko umemo da joj damo prostora. Ukoliko ne, čini se da je samo prolaznica, koja je slučajno svratila kod „izabranih“.

Mene kao psihoterapeuta i NLP trenera interesuje: Koliko sreća zapravo ima veze sa našim ciljevima?

Naravno da ima! Uostalom, na toj frekfenci su i uspeh (cilj) i osećaj zadovoljstva (sreća). Ono što povezuje naše ciljeve i sreću smo zapravo, mi sami! Bez nas, ovo su samo dve apstraktne imenice, o kojima se piše, razmišlja ili govori na način kako bi trebalo i šta bi trebalo.

Hajde da promišljamo. Mi sami, jesmo oni koji upravljamo svojim mislima i svojim ponašanjem. Kada smo u vezi sa njima mi ih oblikujemo u želje. O željama mislimo, vizueliziramo, puštamo da se lagano u nama „krčkaju“, a onda jednog dana postanu ili ne, naši ciljevi. Dakle, nešto što nam je važno.

Od nekih želja odustanemo. S razlogom ili ne. Ukoliko preispitamo želje i proglasimo ih važnim i realnim, naše nesvesno počinje da ih rangira kao prioritete i tada postavlja listu i kaže: „Za ovo bi se vredelo potruditi“!

Ipak, jedan broj ljudi kao da sebi ne dozvoljava sreću, a time i ne ostvarenje ciljeva. Zašto?

Preterena usresređenost bilo na prošlost, bilo na budućnost koja se manifestuje ili kroz žaljenje (prošlost) ili brigu (budućnost), onemogućava da ste u ovom trenutku svesni šta radite i kako upravljate stanjem, koji može biti i sreća.

Kada je imaginacija želje pretočena u cilj, kreće putanja koja je zapravo važnija od samog dolaska u target.

Zašto? Vrlo bitna odrednica svake strele koju strelac odašilje je fokus odašiljača.

U tom stanju, osoba je koncentrisana, mirno usmerena i istovremeno napeta. Kao kada se u filmovima kadar slike uspori i čujete samo puls onoga o kome se radi. To je često efekat  kojim se približava unutrašnje stanje onoga šta je u osobi pre nečega važnog.

I tada strela putuje.... Kada mi ljudi hodamo u susret cilju, mi zapravo prelazimo putanju koja ima faze.

Da rezimiramo ukratko.

Želja koja nam je važna- postala je cilj. Zatim smo se fokusirali i koncentrisali, usmerili (stanje pre odašiljanja strele) i krećemo.

Želela bih da naglasim važan momenat. Da li smo svesni da kada krećemo na ostvarenje našeg cilja, mi se zapravo uključujemo u jednu od naših životnih misija?! Ostvarujemo deo ideala, za koji verujemo da vredi živeti, kojeg treba dosegnuti, koga treba postići. Dakle, vera!

Put ka cilju, bez vere, nema smisla. Verujem, dakle krećem! Početak često nije lak. Pokrenuti se nekada je i najteže. Stoga kod Japanaca npr. priprema nekog projekta traje duže od same realizacije. Kao i raketa koja poleće u svemir. Agencija NASA često ističe da gorivo koje raketa prilikom odašiljanja potroši jeste više nego količina goriva duž velikog dela putanje, koju letelica koristi.

Početak je važan jer smo se usmerili i usredsredili.

A da li se zabavljamo dok ostvarujemo cilj? Vrlo bitna stvar jeste ostvarivati sa radošću svoju misiju. Važno je, jer tada dajete najbolji deo sebe, deo koji se raduje što ste upravo Vi protagonista svog sopstvenog cilja i kao takvi idete mu svesno i radosno u susret.

Bravo!

Putanju prolazimo više ili manje uspešno u zavisnosti šta smo sve sebi dali u zadatak.

Još nešto, pokretanje prema cilju podrazumeva posvećenost, veru i disciplinu.

Naš mozak je vrlo pragmatičan. To je „centrala“ koja traži instrukcije, u protivnom je u konfuziji.

Instrukcije tj. programe za našu akciju u vezi ostvarenja ciljeva dobijamo odgovarajući na vrlo precizna pitanja tipa:

Šta? Gde? S kim? Kada? Za koliko? Šta dobijam? Šta gubim? Šta dajem? Ko sam ja kada tamo stignem ili to ostvarim?

Dakle, cilj zahteva jasnu verbalizaciju: Kako tačno glasi to što želim?

Prema Robertu Dilltzu, velikom NLP majstoru, možemo biti konkretni u odgovorima u vezi :

  • Okruženja (Gde će se moj cilj realizovati?)
  • Ponašanja (Šta tačno radim što može biti dokaz i da „znam šta radim“?, a istovremeno je i indikator mojih Sposobnosti. U vezi niih se pitam:
  • Koje su mi sposobnosti (čitaj talenti)  neophodni za ostvarenje mog plana?

Razmišljajući dalje, polako ulazim u „više sfere“ dajući im primesu misije...

  • Uverenja i vrednosti (Koja uverenja i vrednosti podržava ostvarenje mog cilja?) Tačnije, pitamo se: Zašto ja to uopšte sve radim? Ovaj odgovor je važan, jer on je u vezi stvarnog mosta našeg nesvesnog i svesnog koji sarađuju na našem projektu! Tada oba ova važna dela nas, sinhronizuju pokretačku energiju, tj. gorivo, koje zapravo pokreće naše putovanje.

I konačno, sve to kada uradite i ostvarite...da li imate ideju:

  • Ko ćete biti zapravo Vi, kada uđete u cilj? Kada u zoni IDENTITETA dobijete jasnu svest (sliku ili simbol) o sebi, (KO smo zapravo mi sa ili bez tog cilja?!).

Takođe možete, definisati saveznike:

Ko je sve uključen (od ljudi i resursa) u ostvarenje mog cilja?

I pitati se o:

Uvremenjenosti: Kada želim da ostvarim svoj plan, vremenski? Tačnije, svaka faza ima svoju vremensku odrednicu.

Erik Bern je definisao „pobednika“ kao osobu koja ima više opcija i koja ukoliko ne uspe u nečemu, ume da se podigne i traži novu strategiju.

Za razliku od njega „gubitnik“ stalno priča o pobeđivanju i igra na samo jednu kartu.

Veliki broj priča i bajki koje govore o sretnom kraju, opisuju hodočasnike i nihove putešestvije sa puno uspona i padova, koji na kraju završavaju ulaskom u cilj.

Ciljeva imamo više, kao i misija i misijskih stanica u zavisnosti u kojoj zoni života smo cilj definisali na svom „točku života“. Karijera, porodica, odnosi, partnerstvo, hobi, duhovnost...Svaki segment ima niz podciljeva i u različitim fazama života osobe, zauzima različite prioritete u njegovoj postavci.

Kako stojite Vi u ovoj 2014. godini?

Da li se pitate šta zapravo želite?...sećate se...pa onda želju pretvarate u cilj...pa onda...krećete...i postajete alhemičari sopstvenog života. Jer kad stignete...Vau, potapšite sebe po ramenu, jer ste baš to što ste želeli i ostvarili. I ne zaboravite pesmicu...“Sreća je kad grožđe zri, kad rastem ja, kad rasteš ti!“

Postavljeno: 11.02.2014.
Broj pregleda: 3392


KOMENTARA postavi prvi komentar (0)