Naše mane i kako da o njima pričamo

Elena Erdeljanović

Elena Erdeljanović
Odnosi sa javnošću

@ ElenaErdeljan |

19. jun.

Pre par dana jedna moja dobra drugarica pomenula je u razgovoru da je čeka intervju za posao, ali da, nažalost, nema prevelika očekivanja. Pomenuta osoba je inače vrlo vedrog duha, optimistična, za posao je imala sve potrebne kvalifikacije i već je prošla test fazu selekcije, te me je ovakav njen stav vrlo iznenadio. Kada sam je upitala zašto misli da neće dobiti posao – njen odgovor mi je doneo još jedno iznenađenje, a glasio je: „Zato što uvek zabrljam tokom intervjua, ne uspevam da se predstavim kako treba. Sve savete sam već pročitala, ali toliko ih ima, da oni samo doprinose tome da ne zvučim iskreno, već kao neko ko je odgovor naučio napamet; a ubedljivo najteže mi pada da odgovorim na pitanje o mojim manama.“


Kada malo bolje razmislimo, većina ljudi će se složiti da je dovoljno teško pričati drugima o svojim kvalitetima, ali još kada moramo da realno sagledamo naše slabosti? Mnogima to zadaje opravdanu glavobolju. Da cela stvar bude još gora, jedino nas na razgovoru za posao i pitaju da pričamo o svojim manama i kvalitetima, a ako budemo te sreće i dobijemo posao, retko će nas više ikada u firmi bilo ko pitati šta nas čini odličnim u poslu koji radimo.

A mane? Naše mane će „bosti oči“ u manjoj ili većoj meri, svaki put kada napravimo neku malu grešku ili kada nešto krene kako ne treba.

Zato, umesto da učimo kako da pričamo o našim kvalitetima, složićete se da je mnogo važnije i vrednije znati kako pričati i prihvatiti ono što nas sputava i kako to nešto prevazići, kako bismo mogli da napredujemo.

Istražujući sajtove i čitajući savete kako odgovoriti na ovo pitanje, zaključila sam da odgovori koji se predlažu – ukoliko ih osoba samo „prekopira“ ili nauči napamet bez da prethodno razmisli i prilagodi sebi i svojim manama odnosno kvalitetima, može, u želji da pred poslodavcem ispadne pametna ili čak i iskrena, sebi nanese više lošeg nego dobrog.

Većina sajtova kao jedan primer dobrog odgovora na pitanje „Koja je vaša najveća mana?“ predlaže odgovor: „Moja najveća mana je to što sam perfekcionista“. Da li biste zaista dali poslodavcu ovakav odgovor?

Prvo, ljudi koji zaista jesu perfekcionisti retko tu svoju osobinu doživljavaju kao manu, te je na razgovoru verovatno ne bi ni naveli kao manu.

Ukoliko na razgovoru date ovaj odgovor potencijalnom poslodavcu bez obrazloženja i primera zašto smatrare da je ovo mana, mislićete da ste uspešno izbegli neprijatno pitanje, a ustvari jedino što ste učinili jeste da ste poslodavcu učinili još težim da se odluči da zaposli vas. Zašto? Pa pre svega zato što biti perfekcionista u poslu znači da osoba ne ume da odvoji bitno od nebitnog, da troši vreme i energiju na sitnice umesto da se bavi bitnim stvarima. Ako to sve ne znamo i ovako odgovorimo pitanje o manama, želeći da delujemo kao osoba koja je „jaka“ i koja je svesna svojih mana i kvaliteta, možemo se učiniti kao neko ko ovih stvari uopšte nije svestan jer se predstavlja kao osoba bez mane, a istovremeno odmah se vidi i da se za razgovor nismo pripremali.

Drugi najčešći savet kako odgovoriti na ovo pitanje, glasi otprilike ovako: „Vrlo sam neorganizovan/a, imam problem da zapamtim šta kada treba da bude završeno. To me ponekada baš sputava u radu“.

Ovde se opet jasno izdvaja greška: Previše iskren odgovor

Da, suština dobrog odgovora na ovo teško pitanje jeste iskrenost i poslodavci će je ceniti, ali kada ovako odgovorimo na pitanje fali jedna bitna stvar – obrazloženje ili objašnjenje. Bez toga, maltene ste poslodavcu rekli sledeće: „Znate kako, ja nisam osoba za vaš tim jer na mene ne možete da se oslonite.“

Dakle, kako da onda pričamo poslodavcu o našim manama? Evo jednog primera kako odgovoriti:

„Kao vrlo kreativna osoba, koja voli tehnologiju i prati trendove, imam običaj da te osobine iskoristim tako što razmišljam o zadacima koji mogu biti korisni „na duže staze“ i koji se više tiču budućnosti. Dok drugi razmišljaju o tome šta je potrebno „za sutra“, ja posmatram širu sliku: mesec dana, tri meseca, za godinu dana... One kompanije ili bolje rečeno poslodavci čiji je biznis otvoren prema inovativnom razmišljanju i rešenjima, to veoma cene kod mene. S druge strane, ova osobina ume da me ponekada učini pomalo neoraganizovanom osobom kada govorimo o tome da li nešto mora biti urađeno danas ili sutra.“

Dakle, pre svega, odvojite vreme da se pripremite za intervju (nikako dan pred razgovor, to vam je kao da ispit od 1000 strana spremate dan pred polaganje), sedite i razmislite malo o svojim snagama i kvalitetima. Bitno je da budete realni. Uporedite te kvalitete sa onima koje se navode u samom oglasu.

U oglasima kompanije Infostud, recimo, uvek je napomenuto kakve kvalitete je poželjno da kandidat ima kako bi se što bolje uklopio u naš tim:

oglas

Zatim, pogledajte šta među vašim kvalitetima fali i to zapišite.

Ukoliko u oglasu ne postoji ovakav opis, potražite na sajtovima recimo opis idealnog radnika u oblasti turizma/terenskog prodavca ili već pozicije za koju se prijavljujete, te pogledajte koje kvalitete imate, a koji vam fale.

I onda, preokrenite stvari u vašu korist kroz objašnjenje i u kontrastu sa vašim kvalitetom :)

Evo na šta tačno mislim; recimo da ste kao svoj kvalitet naveli timski rad. Dakle, možemo zaključiti da kada na nekom projektu radite sami, vaš rad neće biti tako dobar kao što je kada ste u timu.

Dakle to i recite:

„Moj najbolji rad možete očekivati kada radim u timu sa kolegama. Uživam u interakciji, kreativnoj razmeni ideja i stvaranju nečega kvalitetnog, pogotovo kada su timu date otvorene ruke da razvija neki projekat. S druge strane, mislim da moj rad neće biti tako dobar ukoliko na projektima stalno radim sam.“

U ovom odgovoru jako je bitno precizno formulisati odgovor; ne znači da će vaš rad biti loš, samo neće biti toliko kvalitetan kao što bi bio da radite u timu.

Dakle, tu je „caka“. Sve je izbalansirano. Za svaku manu koju imamo, imamo i kvalitet koji „objašnjava“ tu našu manu.

Ono što je još bitnije kada su ovakvi odgovori u pitanju jeste da su mnogo veće šanse da se poslodavcu učinimo iskreno i kao osoba od poverenja, jer smo u suštini ponudili iskren odgovor na teško pitanje koje nas može „povrediti“. I na kraju, poslodavac će nas u toj situaciji pre zaposliti na poziciji na kojoj naši kvaliteti mogu doći do izražaja i na kojoj će naše mane biti gurnute u drugi plan – što je svakako dobro i za nas, a i za firmu.

Znati kako da pričamo o našim manama, u stvari jeste jedan od naših najjačih kvaliteta.

p.s. Drugarica pomenuta na početku teksta je na kraju dobila posao! :)

Postavljeno: 19.06.2012.
Broj pregleda: 19830


KOMENTARA postavi prvi komentar (0)