Zamke prokrastinacije: Kako da sebe naterate da obavite posao?

Kursevi.com redakcija

@ kursevi |

09. okt.

Prosečan čovek svakog radnog dana izgubi u proseku tri sata izbegavajući posao koji bi trebalo da završava, pokazalo je istraživanje stručnjaka iz odeljenja Microsoft Office, koje je objavljeno ove nedelje. Konstantno odlaganje obaveza ima i stručni naziv – prokrastinacija i u doba interneta gotovo da nema čoveka koji ne boluje od ove (izlečive) „bolesti“.

U osnovi, prokrastinacija je odlaganje obaveza na koje bi trebalo da se fokusirate u datom trenutku i posvećivanje pažnje nečemu što vam je u tom trenutku interesantno ili prijatno da radite.

Produktivni ljudi nekad ne vide razliku između razumnog odlaganja nekih obaveza i stvarne prokrastinacije. Ono prvo može biti korisno (recimo: „Odgovoriću na ovaj email kada budem imao više vremena“), dok je drugo po definiciji bezrazložno odustajanje od posla („Trebalo bi da odgovorim na email. Imam vremena, prsti su mi na tastaturi, internet konekcija je odlična i nemam druga posla, ali jednostavno... ne mogu“).

Kada su naučnici proučavali prokrastinaciju, obično su se fokusirali na to kako ljudi loše procenjuju troškove i koristi. Na primer, svi u principu znaju da je važno ići kod zubara na svakih nekoliko meseci. Jasno je šta je tu problematično – bol tokom popravke zuba ne dozvoljava nam da uvidimo korist koju imamo od lečenja, pa ljudi jednostavno ne žele ni da razmišljaju o tome da je vreme za posetu stomatologu. Bilo da je u pitanju dijeta, štednja novca, pisanje važnog projekta, ljudi uvek biraju manje, ali zato brzo dostupne „nagrade“ umesto dugoročne koristi, čije su prednosti očigledne, ali vremenski daleke.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina, naučnici su počeli da posmatraju prokrastinaciju ne iz ugla vremena, koliko iz ugla emocija.

Džozef Ferari, profesor psihologije na Depol univerzitetu smatra da prokrastinacija nema nikakve veze sa slabom organizacijom vremena i da je „reći hroničnom prokrastinatoru da samo treba da uradi nešto, isto kao reći depresivnoj osobi da se jednostavno malo razvedri“.

On smatra da do prokrastinacije dolazi iz dva osnovna razloga: 1) Odlažemo rad, jer nismo raspoloženi da se time bavimo i 2) pretpostavljamo da će se naše raspoloženje u dogledno vreme promeniti.

Zbog toga ljudi upadaju u začarani krug odlaganja obaveza,  tokom kog osećaju stalnu nervozu, krivicu, pa čak i stid. Te emocije samo oduzimaju energiju koja je potrebna za produktivnost i čovek se ponovo nađe na početku.

Kako se rešiti ove napasti?

  1. Počnite od toga što ćete zapisati plan kako da izbegnete zamke odlaganja obaveza i načine na koje vam prokrastinacija škodi. Tako ćete racionalno sagledati stvarne prednosti obavljanja poslova na vreme.
  2. Ubeležite u kalendar ili u tajmer na vašem telefonu zadatak koji treba da obavite i podesite da vas alarm obaveštava o tome kad je vreme za rad. Ljudi često odlažu važne poslove iz puke zaboravnosti i zbog nedostatka predstave o rokovima.
  3. Neka vam mesto za rad bude čisto i dobro organizovano, kako biste imali bolju koncentraciju i kako ne biste pali u iskušenje da se u odsudnom trenutku prihvatite brisanja prašine. Naravno, pre nego što obavite posao, treba da se izlogujete sa svih društvenih mreža i internet koristite samo ako vam je potreban za rad.
  4. Neka vam cilj bude postepen napredak, jer se promena navika ne dešava preko noći. Potrebno je da sebi dokažete da je moguće obaviti neki posao na vreme, a ne da uvek morate postići savršenstvo. Imajte u vidu da pisac koji napiše samo jednu stranu romana dnevno, posle godinu dana ima gotovu knjigu. Dakle, prokrastinator koji se trudi da svake nedelje promeni po jedan aspekt pristupa radu, posle godinu dana može da bude sasvim nov čovek.

Borba protiv prokrastinacije je ista kao uspostavljanje kontrole nad sopstvenim životom. Mnoge stvari koje vas čine srećnim trpe zbog odlaganja obaveza i kako biste bili ispunjeni i samouvereni, prihvatite činjenicu da je vreme za promenu – sad!

Svake nedelje dva nova članka koja će vas sigurno naučiti nešto novo!

Upišite vašu e-mail adresu
i obavestićemo vas kada novi članak bude objavljen


 

Postavljeno: 09.10.2015.
Broj pregleda: 2195


KOMENTARA postavi prvi komentar (0)