Personalizovano učenje: Na šta Zakerberg daje milijarde?

03. dec.

Mark Zakerberg ima 31 godinu, blistavu karijeru, milijarde koje ni za tri života ne bi mogao da potroši, a sada je postao bogatiji na još jedan način – postao je otac. To je bio povod da ovaj mladić učini nešto što je nezamislivo većini osnivača gigantskih korporacija – odrekao se 99 odsto vrednosti svojih akcija u Facebooku (trenutna vrednost iznosi oko 45 milijardi dolara) i želi da ih nameni stvaranju boljeg sveta za njegovu novorođenu ćerku. Njegov plan za spas planete? Na prvom mestu - reforma školstva, tačnije, razvoj programa personalizovane edukacije u formalnom obrazovanju.

Zakerberg je procenio da je jedna od najvećih prepreka napretka čovečanstva nedovoljan razvoj talenata svakog pojedinca. U pismu koje je zajedno sa suprugom napisao svojoj tek rođenoj ćerki Maks, on između ostalog kaže:

"Naša generacija odrasla je u učionicama gde smo svi učili iste stvari i istim ritmom, bez obzira na naša interesovanja i potrebe. Vaša generacija će postavljati ciljeve u zavisnosti od toga šta želite da postanete – inženjer, zdravstveni radnik, pisac ili vođa. Što je još bolje, đaci širom sveta će moći da koriste personalizovano učenje na internetu, čak i ako ne žive u blizini dobrih škola. Naravno, potrebno je mnogo više od tehnologije da bi svako imao fer startnu poziciju, ali personalizovano učenje može dati svoj deci bolje obrazovanje i veću ravnopravnost. Sada počinjemo da gradimo ovu tehnologiju, a rezultati već obećavaju. Ne samo da đaci pokazuju bolje rezultate na testovima, nego i stiču veštine i samopouzdanje da nauče šta god požele. Ovo iskustvo je tek početak".

Mark Zakerberg je jedan od ljudi koji imaju najbolji uvid u to šta je potrebno za razvoj savremenog društva. Facebook, prema podacima iz septembra ove godine ima 11.996 zaposlenih i ko zna koliko pripravnika, stažista, volontera i kandidata za posao. Osim toga, tu društvenu mrežu je u septembru dnevno koristilo milijardu ljudi koji sa svetom dele podatke o sebi, svom obrazovanju, zaposlenju, hobijima...

Iz tako velikog iskustva, Zakerberg je izvukao važan zaključak – da formalno obrazovanje ne pruža dovoljno šansi svakom pojedincu da istraži i razvije svoje talente i da je to glavna prepreka na putu ka razvoju boljeg društva i eliminaciji siromaštva. Na kraju krajeva, ni on nema univerzitetsku diplomu.

On je već pokušavao da primeni svoje ideje o reformi školstva, kada je 2010. odlučio da donira 100 miliona dolara krhkom sistemu državnih škola u Njuarku (Nju Džerzi) uz ugovor da se još 100 miliona obezbedi iz drugih sredstava. Međutim, njegov plan doživeo je pravi fijasko.
Fokus reforme bio je na tome da se predavači stimulišu da što je moguće bolje obavljaju svoj posao tako što će dobijati specijalne bonuse u zavisnosti od rezultata koje postignu sa učenicima, a za to je namenio čak 50 miliona dolara. Ono na šta nije računao bila je nespremnost nastavnika, ali i roditelja dece na takve promene i projekat je praktično propao.

Na ovom primeru dobro se vidi da okoštali sistemi formalnog obrazovanja nisu spremni na promene, čak i kad postoje finansijska sredstva. U svakom slučaju, Zakerbergova ideja da sva deca dobiju jednaku pažnju koja će odgovarati njihovim interesovanjima i talentima i dalje izmiče realizaciji.

Ali šta je zapravo to za šta je Mark Zakerberg spreman da pokloni milijarde?

Personalizovano obrazovanje povezano je s premisom da je „svako dete važno" i u suštini je kao oblik edukacije osmišljeno kako bi se deca sa posebnim potrebama bolje uključila u sistem. Međutim, ideja se razvijala i u suštini, sada predstavlja razvoj društvenih praksi koje omogućavaju ljudima da „izvuku" svoj maksimum i da postanu najbolja verzija sebe.

Personalizovano učenje ima pet ključnih komponenti: 1) Učenje kroz dijalog i otkrivanje potreba za učenjem svakog đaka, 2) Strategije predavanja i učenja koje razvijaju samopouzdanje kod svakog učenika njihovim aktivnim angažovanjem u nastavi, 3) Fleksibilan kurikulum sa mnoštvom izbornih predmeta koji đaku omogućavaju da pronađe svoj jedinstven put u sistemu, 4) Motivisani nastavnici kojima su đaci prioritet i koji kreativno razmišljaju o tome kako da zadovolje visok kvalitet nastave i učenja, 5) Jaka povezanost i na ličnom planu, koja može da doprinese napretku u učionici i uklanjanju barijera za učenje.

Opšte je poznato da svaki pojedinac sazreva drugačijim tempom – i fizički i mentalno, ali se učenici i dalje raspoređuju u razrede isključivo po godištima. Osim toga, u pretrpanim učionicama, nastavnici nemaju vremena da se u potpunosti posvete individualnim potrebama svakog đaka.

Problemi postojećeg sistema postaju evidentni kad đaci izađu iz osnovnih škola, pa se dešava da na viši stepen obrazovanja pređu a da nisu savladali ni osnovne veštine poput čitanja, pisanja i računanja. Pokušaj da se svim učenicima pristupa iz istog ugla je u osnovi kompletne strukture globalnog modela obrazovanja (sa nekoliko izuzetaka), gde je znanje "zapakovano" u nastavne oblasti i mere se linearno u okviru kalendarske godine. Tako se i znanje učenika ocenjuje samo na osnovu prikupljenih "potvrda" o završetku neke oblasti, koje se zatim sklapaju u diplomu.

Iako je to važi za meru individualnog uspeha, zapravo se nikad ne procenjuju konkretne koristi koje učenik ili student ima od diplome.

Personalizovano učenje ne podrazumeva razdvajanje učenika, tako da svako uči za sebe, niti (nužno) ukidanje zvaničnog nastavnog programa. Cilj je vrlo jasan: podići obrazovni standard fokusiranjem na predavače i učenje u skladu sa sklonostima i interesovanjima đaka. Personalizovano učenje je način na koji škole kroje obrazovanje, kako bi obezbedile da svaki đak postigne najviši mogući standard u skladu sa sopstvenim mogućnostima i talentima.

Dakle, ovaj model zadržava raniju osnovu kompetitivnog individualizma, koja se zasniva na ocenama i vladanju, ali s tim što je sada inspirisan i "revolucijom" koja se još pre nekoliko decenija dogodila u svetu biznisa – odvajanjem od masovne proizvodnje, ka nečemu fleksibilnijem, što omogućava širem spektru potreba da se i stvaraju i ispunjavaju poslovima koji znaju za najmanje novca da zagolicaju maštu svojih mušterija. Obrazovanje, prema toj analogiji, treba da bude fleksibilno na sličan način i skrojeno u skladu sa individualnošću đaka ("kupca") – dakle personalizovano.

Iako su Velika Britanija i većina skandinavskih zemalja načelno prihvatile ovaj vid reforme, promene su vrlo spore. Ostaje da se vidi da li će i u kojoj meri milijarde Marka Zakerberga moći da promene nešto što vlade država nisu mogle decenijama.

Svake nedelje dva nova članka koja će vas sigurno naučiti nešto novo!

Upišite vašu e-mail adresu
i obavestićemo vas kada novi članak bude objavljen


 

Postavljeno: 03.12.2015.
Broj pregleda: 1948


KOMENTARA postavi prvi komentar (0)


Predstavljamo organizatore kurseva


Najtraženiji kursevi