Šta je grafički dizajn

Grafički dizajn predstavlja kreativni proces gde se izrađuju vizuelna rešenja u štampanom ili digitalnom obliku. Reč je o vizuelnom prikazu koji se zasniva na kombinaciji slike i teksta. Kako radovi imaju pre svega komercijalnu upotrebu, veoma je važno znati ko je ciljna grupa i šta je (marketinški) cilj. 

Ovim poslom se bave grafički dizajneri, od kojih se očekuje da poseduju određena tehnička znanja, ali pre svega talenat. Da bi se uspešno bavili ovim poslom, dizajneri moraju da znaju kako da koriste grafičke elemente i da umeju da se uklope u zadatu estetiku poštujući principe medija za koji rade. Pored toga, potrebno je savladati i rad u programima za grafički dizajn kao što su Adobe Photoshop ili CorelDRAW.

Saznajte u nastavku šta je grafički dizajn, koji su njegovi osnovni elementi, kako možete da naučite više o ovoj interesantnoj oblasti i koji poslovi su najtraženiji na tržištu rada.

Osnove grafičkog dizajna

U grafičkom dizajnu umetnost se koristi kako bi se prenele određene ideje. One mogu biti jednostavne poput logoa firme ili kompleksne poput osmišljavanja vizuelnog rešenja za različite medijske platforme. Na ovaj način se prenosi poruka kompanije, pokreta, proizvoda, pojedinca itd. Iako ima veoma važnu ulogu u marketingu, grafički dizajn može da bude i čista umetnost, neopterećena poslovnim ograničenjima.

Bez obzira na to za koju se svrhu koristi, osnove grafičkog dizajna su iste. Postoje brojni elementi koji se koriste pri kreiranju nekog dizajnerskog rešenja. To su praktično osnove likovne umetnosti, što znači da grafički dizajneri, poput slikara, moraju da nauče njihovo pravilno korišćenje i međusobne odnose. Osnovni elementi grafičkog dizajna su:

  • boja – koristi se često za prenošenje emocije i kreiranje određene atmosfere. Boje se dele na osnovne (crvena, plava i žuta), izvedene, koje se dobijaju mešanjem osnovnih (ljubičasta, narandžasta i zelena), i tercijarne (kombinacija osnovne i izvedene, npr. žuto-narandžasta ili plavo-ljubičasta);
  • linija – često se samo linijama može dosta toga objasniti (npr. vizuelizacija pokreta ili definisanje određenog segmenta dizajnerskog rešenja). Linije mogu biti horizontalne, vertikalne, dijagonalne, ravne, zakrivljene, tanke itd.;
  • oblik – pod ovim terminom se pre svega podrazumevaju geometrijski oblici poput kvadrata, trougla, kruga, pravougaonika itd. Pored toga, oblici mogu da budu i nepravilni i asimetrični, čime se naglašavaju određene emocije i poruke;
  • veličina (proporcije) – pomaže da se kreiraju odnosi između elemenata, gde veći element prirodno privlači više pažnje, čime mu se daje na važnosti u odnosu na druge;

  • valer – definiše odnos svetlosti i tame radi isticanja određenih elemenata u prostoru; 

  • prostor – definiše odnose između elemenata, sugerišući posebnu povezanost ili distanciranje. Često se može čuti izraz „kreativna praznina”, pri čemu se misli na nepopunjen prostor u dizajnu. Iako na prvi pogled deluje kao prostor koji je neispunjen, on može da daje jaku poruku (distanciranje, čistoća itd.) ili da pojača odnose između drugih elemenata;

  • tekstura – odnosi se na strukturu površine, tj. da li je ona hrapava, glatka, sjajna, mat itd. Ove površine je moguće dočarati određenim likovnim tehnikama i na taj način stvoriti iluziju. Ipak, postoje i slučajevi prilikom kreiranja štampanih rešenja kada se koriste pravi materijali (bilbordi, stranice u časopisu). 

Ovoj listi pojedini stručnjaci dodaju i druge elemente kao što je slika, koja se u tom slučaju koristi kao još jedan deo kompletnog dizajna. Slika se takođe koristi i kao osnova za primenu drugih elemenata, pa tako nekad obična fotografija može da posluži kao svojevrsno platno. 

Vrste grafičkog dizajna

Grafički dizajner je sposoban da kreira različite radove u skladu sa potrebama klijenta i medijem za koji se radi. Upravo razlika u vrsti dizajna definiše i drugačije pristupe radu. Grafički dizajn može grubo da se podeli na štampana i digitalna rešenja. 

Štampani formati gde se primenjuje grafički dizajn su:

  • bilbordi (i reklamni posteri) – specifični su jer se podrazumeva da su velikog formata, pa u skladu sa tim treba prilagoditi dizajn. Potrebno je istaći najvažnije elemente (npr. proizvod i cena), jer je potrebno za vrlo kratko vreme preneti poruku, npr. vozaču na auto-putu;
  • brošure i leci – dizajniraju se tako da se istaknu „selling points”, tj. karakteristike proizvoda koje će najviše privući potrošače. To je po pravilu najvažnija karakteristika uz cenu; 
  • poslovni bilteni – obično je reč o konzervativnijem dizajnu gde je važno preneti filozofiju kompanije primenjujući ranije definisane vizuale i kombinacije boja (tačno definisanih nijansi, npr. 100% cijan);
  • časopisi – kako će izgledati magazin i koliku će slobodu imati grafički dizajner najviše zavisi od ciljne grupe kojoj se obraća i od tematike. Modni časopisi su često svedenijeg i elegantnog dizajna kako bi se istakle fotografije modela i odevnih predmeta. S druge strane, tinejdžerski magazin će imati stranice sa puno razbijenog kratkog teksta sa mnoštvom fotografija uz upotrebu velikog broja boja; 
  • novine – po pravilu poseduju definisanu strukturu za svaku rubriku kako bi se za svakodnevni prelom stranica trošilo što manje vremena. Zbog toga je veoma važno pre izlaska prvog broja (ili pri redizajnu) definisati svaku stranicu, ali i kreirati alternative kako bi se razbila monotonija;
  • ambalaže proizvoda – predstavlja praktično zasebnu granu grafičkog dizajna zbog široke primene i velikog broja mogućih rešenja. Često je sastavni deo ovog posla i osmišljavanje logoa proizvoda. 

S druge strane, digitalna forma zahteva drugačiji pristup usled različitih načina na koje korisnici upotrebljavaju medije. Razvoj interneta je omogućio kreiranje najrazličitijih formata gde je potrebno uskladiti kreativnost i funkcionalnost. U skladu s tim, digitalni dizajn se na webu koristi za:

  • sajtove – pored vizuelnog identiteta (biranje boja, definisanje dizajnerskih elemenata poput korišćenja linija i fontova), treba imati na umu i iskustvo korisnika (user experience). Naime, funkcionalnost ima uvek prioritet u odnosu na „lepotu”, jer korisniku mora da bude jasno gde se šta nalazi, tj. kako da dođe do željene informacije. Ovim poslom se prvenstveno bave web dizajneri, koji najbolje umeju da elemente grafičkog dizajna primene u internet okruženju;
  • newslettere – za razliku od štampanih brošura i biltena, potrebno je brinuti o preglednosti, jer će veliki broj korisnika newsletter gledati na ekranu telefona. Takođe je i format drugačiji, jer je potrebno dizajnirati materijal tako da bude orijentisan vertikalno (kako bi se lakše skrolovalo);
  • banere – reč je o digitalnoj verziji oglasnog prostora, s tim što su formati mnogo manji. Kako je važno skrenuti pažnju i navesti korisnika da klikne, dizajner mora da razmišlja o dobrom odnosu funkcionalnosti i dizajna; 
  • e-knjige – često imaju dizajn koji je veoma sličan klasičnim knjigama, s tim što je u pojedinim slučajevima moguće dodati multimedijalne funkcionalnosti (video i audio zapis, animacije); 
  • infografike – oni predstavljaju grafički dopadljiv prikaz informacija (kombinovanjem slika i teksta) od značaja za korisnika.

Pored navedenih formata, postoji čitav niz oblasti gde se primenjuje grafički dizajn poput pravljenja igrica i filmske industrije. U ovim oblastima se znanje nadograđuje radom u programima za 2D animaciju i modeliranje 3D objekata.

Dinamičnost posla se ogleda u tome što je svaki projekat vizuelno drugačiji. Pritom se očekuje da dizajner prati svetske trendove, kako u grafičkom dizajnu tako i u industriji koja je predmet rada (npr. oblast edukacije). Zato su vrlo važni segmenti rada istraživanje oblasti, analiza konkurencije i proučavanje najnovijih trendova u industriji.

Kako se postaje grafički dizajner?

Sada kada znamo šta je grafički dizajn i koje oblasti obuhvata, pravi je trenutak da predstavimo i načine školovanja. Najbolji način da se za relativno kratko vreme nauče osnove su kursevi grafičkog dizajna, jer pružaju odličan odnos kvaliteta i fleksibilnosti u radu. 

Obuka iz grafičkog dizajna obično traje od nekoliko nedelja (za ubrzane kurseve) do godinu dana. Nastava se održava u prostorijama IT škola ukoliko je reč o klasičnoj nastavi, a moguće je i učenje od kuće putem online platformi za učenje. Interesantno je i da mnoge obrazovne ustanove nude i mogućnost polaganja međunarodno priznatih sertifikata iz oblasti grafičkog dizajna. Reč je o potvrdi znanja koja izuzetno pomaže u pronalaženju posla, jer poslodavci izuzetno cene školovane kadrove.

Iskoristite priliku i već danas počnite sa stručnim usavršavanjem odabirom jednog od ponuđenih kurseva grafičkog dizajna koji se održavaju tradicionalno u učionici ili online.

Kurs za Web Dizajn

Organizator: Akademija Oxford

Kursevi i obuke za web dizajn koje u toku cele godine organizuje Akademija Oxford u svim svojim poslovnicama, a koje se nalaze širom naše zemlje, su namenjeni onim polaznicima koji žele da savladaju rad u programima iz Adobe paketa. Tako da oni mogu da nauče da koriste program Adobe Dreamweaver, ali i Adobe Fireworks, kao i program Flash, te Flash Action Script 3. Uz to postoji i specijalno osmišljen Adobe paket za web dizajn, a što je zapravo kurs u okviru koga polaznici stiču znanja vezana za rad u sva tri prethodno pomenuta programa.

ONLINE | MOTION DESIGN - AFTER EFFECTS

Organizator: SAE Institut Beograd

After Effects je softver koji se koristi za filmsku post produkciju, u industriji video igara, za televizijsku produkciju, kao i za kreiranje atraktivnog sadržaja za društvene mreže i slično. Ovaj kurs je idealan ako želite da naučite After Effects od nule.
Kurs računara online ili u školi

Organizator: Škola stranih jezika i računara Spell

Upis tokom cele godine. Škola je opremljena savremenim računarima, sa maksimalnim brojem do 6 polaznika u grupi, a predavači poseduju Microsoft sertifikate.

Print & Graphic Design

Organizator: ITAcademy

Na Print & Graphic Design programu naučićete sve o dizajnu štampanog promotivnog materijala, plakata, bilborda, poslovne galanterije, ambalaže, zatim o dizajnu aplikacija za tekstil, pripremi za štampu, dizajnu korporativnog identiteta, prelomu knjiga i brošura, grafičkoj opremi za knjige.

ONLINE | GRAFIČKI DIZAJN

Organizator: SAE Institut Beograd

Savladajte detaljno Adobe paket alata za grafički dizajn: Adobe Ilustrator, Photoshop i InDesign.