O začaranom krugu i gubljenju dostojanstva

Tatjana Vidaković

Tatjana Vidaković
Odnosi sa javnošću

@ tatjanav1 |

29. jan.

„Čekam već mesecima na posao i uopšte nisam dobro“ – odgovara mi na pitanje moj prijatelj iz detinjstva, Miša, diplomirani biolog, trenutno nezaposlen i trenutno bez svog čuvenog osmeha na koji smo tokom godina navikli.

- Konkurišeš na neke oglase za posao?

- Mani me, sve to ide preko veze, poslao sam dvadesetak cv-ijeva. Nigde odgovora, više i ne pokušavam – kiselo dobacuje moj prijatelj i nastavlja sa pričom o krizi, državi i bespuću.

Komšinica Dana mi nedavno u gradskom prevozu priča kako ona, diplomirani ekonomista, radi kao sekretarica u firmi nekog „skorojevića“ i kako je besna na društvo,državu i sebe „kud se ne pokupi ranije i otperja u beli svet“.

Neizostavno počinjem da razmišljam da li je obrazovanje koje steknemo do izlaska na tržište rada naša prednosti ili teret koji nosimo i koji nas sapliće pri svakom koraku da nešto promenimo. Školovanje završavamo uzdignute glave i gledamo kako se korak po korak naša iluzija o poslodavcima koji nas čekaju raširenih ruku, velikoj plati, sopstvenoj kancelariji, kruni iz dana u dan dok polako shvatamo da nam predstoji dokazivanje, novo učenje, borba i kako, dok pokušavamo da ostvarimo svoje snove nekad tako lako skliznemo u malodušnost i depresiju.

Da se razumememo, nedostatak posla ne posmatram samo kao ozbiljan finansijski problem, već više kao udar na dostojanstvo, samopoštovanje i samopouzdanje. I verujte, bila sam nekoliko puta u takvoj situaciji i znam da to treba pregrmeti. Na čas ću po strani ostaviti neusklađenosti obrazovnog sistema i potreba tržišta rada, ekonomsku krizu, loše poslodavce, zapošljavanje preko veze, itd. itd. Sada se pitam šta rade ljudi kada shvate da sa svojim kvalifikacijama do posla doći neće i na koji način izlaze iz magičnog kruga: nema posla - svi se zapošljavaju preko veze - neću ni da pokušavam više -osećam se bespomoćno. I šta u stvari možemo da učinimo za sebe i izbegnemo da postanemo umorni, istrošeni, malodušni ljudi koji puštaju da dobre šanse za posao prolaze pored njih u strahu da se suoče sa novim odbijanjem ili novim razočarenjima? 

Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje

Čudno ili ne, ali u IT industriji, koja poslednjih godina beleži najveći rast u ponudi radnih mesta (80% više u 2012. u odnosu na 2011. sudeći prema podacima sa sajta poslovi.infostud.com i donosi prilično visoku zaradu s obzirom na prilike u Srbiji, rade ljudi koji veoma često nisu programeri, dizajneri, sistem administratori po formalnom obrazovanju. Nit’ oblasti u kojoj se kraće čeka na posao, nit’ šarolikijih obrazovnih profila na jednom mestu.

Dok ovom pišem, kolega programer iz Infostuda, inače diplomirani pravnik po obrazovanju, priča kako je programiranje bilo čist hobi, da je u velikom delu samouk zahvaljujući velikoj dostupnosti informacija, ali i da je veliki broj programera do znanja dolazilo putem različitih specijalizovanih kurseva, učili kroz praksu i usavršavali se zahvaljujući drugim kolegama i sopstvenoj inicijativi.

Čini mi se da je najveća umetnost u našoj profesionalnoj karijeri kako da u životu radimo stvari koje nas zanimaju i čine ispunjenim, a sa druge strane donose finansijsku dobit koja obezbeđuje u najmanju ruku pristojan život. I da bismo bili stvarno dobri u onome što radimo, što znači i profesionalno i finansijski ostvareni, neophodno je stalno i konstano informisanje o novim trendovima, praćenje novosti, primena novih znanja i traganje za boljim, bržim i efikasnijim rešenjima, drugim rečima pričamo o učenju koje traje celog života.

Kad je kasno da se upiše fakultet

Meni se čini gotovo nikad. Zanimljiv mi je podatak da je gotovo trećina ljudi koji se upisuju na privatne fakultete u radnom odnosu. Upravo zbog mogućnost da zaposleni studenti prilagode svoje obaveze na fakultetu sa obavezama na poslu privatni fakulteti i visoke škole su ostvarili značajnu prednost u odnosu na državavne bar što se tiče starijih maturanata. I kao što se doktorski i magistarski radovi pišu uveče kad se deca uspavaju, tako su i neki novi heroji skupili hrabrost da „u ovim godinama“ spremaju ispite i trude se da svoj život i život svojih porodica učine boljim i kvalitetnijim.

Prekvalifikacije

Dvoglava aždaja, sve od početka, da li ću uspeti, strah od novog i nepoznatog - nekako su najčešće asocijacije na ovu reč.

Ne mogu da se ne setim letošnjeg predavanja Isaka Adižesa koje je počeo rečenicom da  su „promene u stvari život“. Razmišljam kako tamo u nekom drugom svetu nije čudno promeniti i nekoliko puta posao tokom profesionalne karijere. Novi početak, nova borba, novi izazovi i novi strahovi sa jedne strane ili osećaj nezadovoljstva, nemoći i pritajenog besa koji vremenom prelazi u malodušnost. Zar izbor u suštini nije lak jer druge alternative u stvari i nema? Podaci o prekvalifikacijama na sajtu Kursevi.com pokazuju da postoji veliki broj programa za knjigovodstvo i računovodstvo, prehrambenu struku, građevinsku struku, poslovnu korespondenciju, elektrotehničku struku, itd.

Razmišljam kako se u stvari u životu stalno borimo – da budemo bolji ljudi, da prestanemo da jedemo slatko, da redovno vežbamo,da nađemo pravog partnera, da od svog rada živimo. I naše male pobede su upravo ono što daje boju našim životima i čini da dani imaju svrhu i smisao.

I šta nam je činiti? Možemo da provodimo dane kukajući na državu, korupciju, loše izbore u životu, i da lagano siđemo stepenik niže u začaranom krugu nezadovoljstva i apatije i prepustimo se očaju ili da započnemo svoju malu borbu i damo sve od sebe da je završimo pobedom.

A čudo je šta sve može da se rodi iz prave odluke, dobre ideje i pokušaja,baš kao što kaže i Mark Tven „Čovek s novom idejom je ludak sve dok ta ideja ne uspe."

Postavljeno: 29.01.2013.
Broj pregleda: 7638


KOMENTARA (20)

Aleksandar

Bravo odličan članak jedan od "ludaka" !
2013-04-24 12:59:58


Маре

Мислим да цитати страних аутора-економиста нису примењиви нашем друштву. У земљи у којој се посао чистача улице добија преко везе прича "радите на себи" не пије воду.
2013-03-28 10:14:31


vesna

Draga,stav koji ste izneli je kombinacija emotivnog i realnog,stimulativna aspiracija na nas borbeni ljudski um.Ali kao sto neko rece.NEMA BESPLATNOG RUCKA,tako nazalost nema ni besplatnih obuka,kurseva narocito studija ,tako da status nezaposlenog koji nema sredstava dovodi u pitanje optimisticni stav SPREMAN SAM NA PROMENE,HOCU DA NAUCIM NOVE STVARI I TAKO USPEM,PONOVO POSTANEM BICE KOJE IMA DOSTOJANSTVO.
2013-02-19 09:38:17


tatana

Draga Marija, Jedan deo mog blog posta se upravo odnosi na ovo o čemu pišete, a to je stalno učenje i rad na sebi da bi čovek zaista bio dobar u poslu koji radi, naravno pod uslovom da taj posao ima. Verujte, poznajem veliki broj ljudi u svojoj okolini koji ne rade posao za koji su se formalno obrazovali. Baš zato što su zapeli iz petnih žila, veoma su dobri i uspešni u tome. Bez obzira kako čovek izabere da se izbori sa svojim mukama dok ima pokušaja ima i nade, to je ono što sam htela da kažem.
2013-02-14 12:34:41


Marija

Draga Tatjana, umetnost nije moja jaca strana, moj komentar ukazuje na sistemsku gresku ali svi smo mi deo sistema i ako zelimo da isti promenimo moramo krenuti od sebe! Danas dobiti posao je cista sreca...Imala sam prilike da razgovaram sa nekolicinom menadzera za ljudske resurse iz vrlo stabilnih firmi..na pitanje kako se oni odluce za nekoga od velikog broja kandidata njihov odgovor je krajnje neprofesionalan bio! Na konkurs za pojedina radna mesta javi se oko 50 ljudi sa visokom strucnom spremom i oni jednostavno po izgledu biraju, ovaj je simpatican ovaj nije! Prethodni posao sam dobila samo zato sto sam podsecala na nekoga! Toliko o svim psiholoskim testiranjima i konverzaciji na engleskom jeziku, diplomama, sertifikatima itd... "Ne morate da budete pametni i kvalifikovani samo treba da nam se dopadnete!" Da li mozda raspolazete sa statistikama o odnosu koliko je ljudi odmah nakon prekvalifikacije naslo posao! Sve je to sa ciljem da se coveku skrene paznja sa problema! Posla u Srbiji generalno nema. Ponuda je daleko veca od traznje! Tako da najbolje godine za rad, za karijeru, za stvaranje nam prolaze, o zasnivanju porodice da ne pominjem...Prekvalifikacije, slazemo se, nisu carobni napitak i nece resiti nezaposlenost a samim tim i planinu problema koju ona vuce sa sobom! Ono sto nama preostaje; da se trudimo, da budemo uporni, da ne odustajemo,... pa se mozda nekome i dopadnemo:-) Ulagati novac u prekvalifikaciju je mozda promasena investicija ali ulagati u usavrsavanje za posao na kome se trenutno nalazimo je pun pogodak! Samo treba doci do posla a to je cista sreca! I eto nas opet na pocetku ili u zacarnom krugu!
2013-02-13 13:19:20


tatjana

Draga Iva, Na mojim prethodnim poslovima je postojala potreba za nekim ko bi obavljao i deo poslova koji zalaze u sferu marketing i PR. Naravno radilo se o asistentskim pozicijama i zahtevalo je potpuno novi pristup, novo učenje, upijanje znanja od starijih kolega. Kada se pojavio konkurs za poziciju u PR odeljenju u Infostudu, aplicirala sam, prošla 4 kruga selekcije i dobila posao.
2013-02-09 16:04:48


tatjana

Draga Marija, Naravno da treba dati ljudima priliku da rade ono što vole i u čemu su dobri. Složićete se da su za probleme koje ste naveli potrebna sistemska rešenja i da na to u ovom trenutku ne utičemo ni Vi ni ja, ali to uopšte nije tema mog blog posta. Ovde se uopšte ne radi o odricanju od svojih snova, ciljeva i sebe, već o trenutku kada sa svojim kvalifikacijama ne možete da pronađete posao u struci. Prekvalifikacija nije magičan napitak da reši sve probleme na svetu, niti je jedini, već jedan od mogućih izlaza iz naizgled nemoguće situacije. Pri tom prekvalifikacija ne poništava nečije obrazovanje i snove, već može da pruži šansu za pronalazak posla i pristojan živo, naravno pod uslovom da je u skladu sa ponudom poslova na tržištu rada i ličnim sklonostima. Garancije u životu ne postoje ni za šta, ali postoji šansa i mogućnost, a umetnost je prepoznati ih i iskoristiti ih.
2013-02-09 15:57:05


iva

Ćao Tatjana Iva ovde,baš sam se obradovala što te vidim.Dolazila si kod mene da mi držiš časove italijanskog u Braće Jerkoviću.Diplomirala sam Klturu i medije,smer Onosi sa javnošću Završila sam školu 2011 i radila u novinama 2 meseca i od tad ništa.Kako si ti uspela da postaneš PR menadžer?Viđala sam te i na tv-u.Pozdrav Iva.
2013-02-08 18:01:33


Marija

U redu, slazem se sa vama da covek treba da radi na sebi i da se usavrsava! Fakultet treba da bude jedna dobra osnova za to! Ali prekvalifikovati se po svaku cenu??? Prvo: sta ako je neko stvarno zavrsio nesto u cemu je izuzetan, sto voli i u cemu se odlicno snalazi! Drugo: znate li vi koliko je truda, vremena i novca ulozio da zavrsi to sto voli! Tako da vi sada nama govorite da se treba odreci ciljeva, snova i sebe! Zalosno je sto ljudi nemaju tu priliku da rade svoj posao i da se usavrsavaju! Kakve li bi tek onda rezultate ostvarivali i kakav bi progres ovo drustvo imalo! Necemo to saznati! Obrazovanje mora biti osnova, kada kazem obrazovanje mislim na prave fakultete ove ostale necu ni da pominjem! Prekvalifikacije bi mozda pomogle da izadjemo iz zacaranog kruga ali da li bi to resilo problem ili ne! Na primer: posle zavrsenog ekonomskog fakulteta upisem farmaciju i zavrsim je. Zaposlim se! Radim posao koji ne volim ali eto radim, nisam posvecena poslu, nisam zadovoljna jer radim nesto sto ne volim! I sta sam uradila; radim ali mrzim posao, na poslu sam eto tek tako, a neko ko je genijalan u farmaciji, koji bi mozda pronasao lek za neku strasnu bolest, ceka na birou! Problem je sto svi gledaju sebe i razmisljaju na ovakav nacin! Genijalni umovi nam nemilice odlaze, savrseni u svojoj struci, ali ne mogu doci na red jer je neko sa prekvalifikacijom ili realnije, sa debelom vezom, zauzeo radno mesto i radi ako se to moze nazvati radom! Treba dati priliku ljudima da rade ono sto vole jer je to jedini nacin do progresa, do toga da sutra bude bolje i vama i nama! Tako da, ko ima sredstava za prekvalifikaciju mozda ce imati vise srece za posao ali prekvalifikacija nije garancija da ce sa njom doci do posla! Opet sam pristalica da treba raditi posao za koji imate adekvatno obrazovanje! Ako neko svakoga dana operise kaziprst na levoj ruci da li za tog coveka mozemo reci da je hirurg, ako on ume samo taj jedan prst da operise?! To je moje misljenje o ljudima koji rade posao za koji nisu obrazovani i nisu dosli na to radno mesto na fer nacin.
2013-02-06 16:10:46


tatjana

Mladene, Ovaj blog post možete da nazovete soljenjem pameti, ali je nastao na mom ličnom iskustvu i predstavlja pre svega moj stav na ovu temu.Vi ste kao inženjer prošli 3 različite firme, a ja kao prevodilac i profesor jezika isto toliko. Nisam ni htela da spominjem koliko sam CV-ijeva u životu poslala, na koliko sam razgovora za posao išla i kakve sam neprijatnosti doživljavala na prethodnim poslovima počev od toga da sam kako su moji pređašnji poslodavci govorili da sam “ prekvalifikovana“ i da ne mogu da ni u snovima da računam na pristojnu platu, da su mi je prehodni poslodavac nekoliko puta menjao šifru zanimanja da ne bi morao da me primi u stalni radni odnos, da mi neki duguju po 5 i više plata na koje više i ne računam, da nisu hteli da mi plate godišnji odmor i sl. Sa druge strane ljudi mog obrazovnog profila se zapošljavaju daleko teže nego ljudi Vašeg, ETF se recimo posmatra kao prestižan fakultet za koji je vladalo ogromno interesovanje u prvom upisnom roku 2012/13 jer nudi, da kažem u najmanju ruku, raznovsnije mogućnosti za zaposlenje sudeći po ponudi poslova na tržištu rada. Ono što sam kroz ovaj blog post pokušala da kažem je da sam zaista prošla kroz veoma neprijatne i ružne situacije u svojoj profesionalnoj karijeri, ali da to nije bio razlog da prestanem da pokušavam i padnem u očaj iako sam imala dosta razloga za to. Trenutno radim posao u normalnoj firmi, koji doduse, nema veze sa mojim formalnim obrazovanjem, a podrazumeva se da sam morala da se naoružam strpljenjem, da ponovo učim,da se iznova dokazujem, drugim rečima, sve otpočetka.I najbitnije od svega, mogu da čistog obraza napišem ovakav blog post jer sam do posla došla preko redovnog konkursa, a ne preko veze.
2013-02-05 16:54:33


  1 2


Predstavljamo organizatore kurseva


Najtraženiji kursevi