Emocionalno inteligentni - najbolje kolege

Dušica Vuković

Dušica Vuković
Urednik nekomercijalnog sadržaja sajtova za zapošljavanje

@ DushicaV |

22. sep.

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 19. 09. 2011.)

Šta je najvažnije za uspeh u poslu? Vrlo verovatno bi većina odmah rekla da su to stručno znanje, inteligencija i radno iskustvo. Do skoro navedeni kriterijumi bili su ključni u biranju kadrova, ali je praksa poslednjih decenija pokazala da ljudi širokog znanja, izuzetnih intelektualnih sposobnosti i dugogodišnjeg radnog iskustva nisu nužno dobri i kvalitetni saradnici.

Ono što im nedostaje je sposobnost timskog rada, integracije u grupu koja je, sudeći po istraživanjima, postala presudna da bi posao dobro funkcionisao. A da bi tako nešto bilo moguće, neophodno je da su iskusni i motivisani zaposleni na pravim pozicijama. Oni koji prave timove znaju koliko je to teško i da je, bez obzira na težinu posla i okolnosti, dobar tim jedina garancija uspeha. Šta je onda potrebno da bi se on sastavio? Koje kriterujme izbor treba da zadovolji?

Karakteristike članova uspešnog tima

Psiholozi tvrde da su glavne karakteristike članova uspešnog tima komunikacijske veštine, koje pored razgovora i dogovora podrazumevaju i aktivno slušanje i uspešno prenošenje poruka, zatim prilagodljivost, odnosno sposobnost da se pozitivno i kreativno reaguje i na poslovne neuspehe i prepreke, samokontrola, tj. samopouzdanje, motivacija za rad i lična želja da se napreduje i motivišu saradnici, adekvatno intelektualno funkcionisanje, delotvornost u grupi...

Sve one upućuju na različite aspekte tzv. „emocionalne intelginecije“, koja je ključ timskog rada, a samim tim i uspeha u poslu. Ali, da li je timski rad uvek moguć? Kako uklopiti različite karaktere i vizije posla? Po kojim kriterijumima poslodavci treba da sastave najbolji tim, pravi izbor koji će funkcionisati bez obzira na sve?

Psiholozi tvrde da su procene na koje kandidati odlaze pre nego što dobiju posao prilično dobra provera, iako ne stoprocentna garancija da će sve funkcionisati. Zbog toga sve više poslodavaca kandidate podvrgava psihološkim testovima, koji uglavnom ispituju stepen emocionalne inteligencije.

Tim treba da bude dobro balansiran

Stručnjaci tvrde da tim treba da se sastavlja u odnosu na delatnost kojom će se grupa baviti. Tako, istraživanja pokazuju da, i pored ravnopravnosti polova, ipak, postoje timovi u kojima bolje funkcionišu muškarci, odnosno žene. Stresna i fizički naporna zanimanja kao što su, na primer, vatrogasci, policajci koji rade na terenu, radnici na građevini... retko imaju dame u timu, dok su žene brojnije u ustanovama koje se bave decom, socijalnim radom, obrazovanjem, ekonomijom... Ipak, izuzeci postoje i pol nikako ne treba da bude kriterijum u odabiru.

Stručnjaci tvrde da je najbolji onaj tim koji identično funkcioniše i onda kada neko od članova nije prisutan, odnosno onaj gde svako ima adekvatnu zamenu, jer ako postoji makar i jedna osoba čije odsustvo negativno utiče na funkcionisanje tima, vreme je za promene. Za dobar tim vrlo su važni međuljudski odnosi, jer ukoliko su oni narušeni, profesionalnost će sigurno trpeti. Takođe, stručnjaci tvrde da čak i kada tim godinama daje najbolje rezultate, u njemu treba s vremena na vreme nešto menjati. Saradnici bi, naime, ponekad trebalo da zamene obaveze, da se „rotiraju“ u poslu, kako ne bi upali u rutinu. Naročito ako se bave kreativnim poslovima.

Motivisanost za uspeh mora da postoji kod svih članova tima. Svako u timu mora da ima potrebna znanja, informacije, otvorenost za nova iskustva, zainteresovanost za rad kolega. Takođe, svaki član tima mora da bude spreman da pomogne kolegama, jer je cilj rezultat rada celog tima, nikada pojedinca. Kako je svako od nas kao ličnost neponovljiv u kombinaciji svojih veština i sposobnosti, dobro je da su u timu različiti ljudi, sa drugačijim interesovanjima. Zbog toga je važno podeliti uloge, kažu stručnjaci, odnosno odgovornosti, jer će u situaciji u kojoj svako zna svoja zaduženja i obaveze, rezultati biti bolji.

Tim uvek mora da ima vođu, nekog autoritativnog, poštovanog i cenjenog. Članovi tima moraju da imaju i kratkoročne i dugoročne ciljeve, da usklađeno rade i dogovaraju se oko obaveza. Ako u timu postoji poverenje, kolege će biti efikasnije i motivisanije. Takođe, dobro raspoloženje je važno za uspeh, pa psiholozi savetuju – ostavite i neki trenutak za smeh. Druženje i dobra atmosfera među zaspolenima svaki posao čine prijatnijim.

Ipak, sva istraživanja ukazuju da je emocionalna inteligencija zaposlenih najvažniji parametar koji će odrediti hoće li tim dobro funkcionisati. Može li se ona razvijati? Da li se sa njom rađamo ili je stičemo? EI podrazumeva dve osnovne veštine – veštinu upravljanja sobom i veštinu saradnje sa drugima, a obe su ključne za uspešno poslovanje.

Šta podrazumeva timski rad

Timski rad podrazumeva da imamo razvijenu samosvest, da poznajemo sebe, svoj potencijal, ciljeve, mogućnosti i želje. Sve to zvuči jako jednostavno i svako će vam reći da vrlo dobro sebe poznaje, ali malo je ljudi, tvrde psiholozi, koji su se ozbiljno zapitali zašto rade određeni posao, da li ga vole i u njemu istinski uživaju, ili ga obavljaju samo zbog toga što im obezbeđuje egzisteniciju, ili zato što se plaše promena. Ovakva pitanja pomažu da shvatimo šta želimo, ko smo i koji je to posao u kojem bi zaista uživali. Malo nas se zapita i zašto ostajemo na poslu koji nas ne zadovoljava, a tek poneko je spreman da se odvaži i nešto promeni. Baš zbog toga mnogi timovi ne funkcionišu onako kako bi trebalo, jer su motivacija, ljubav prema poslu, ambicija i želja da se napreduje, između ostalog, glavni kriterijumi uspeha.

Onaj ko radi shodno svojim željama, interesima, vrednostima i mogućnostima, biće dobar timski igrač. Ko nije zadovoljan poslom, nije ni životom, a najbolji saradnici su upravo oni koji rade ono što vole.

Veština kontrole emocija i ponašanja, takođe, određuju hoćemo li biti dobri u timu, a da bi to mogli moramo znati da prepoznamo svoje emocija i da ih postanemo svesni. Ako je neko, na primer, nesrećan jer smatra da nije dovoljno uključen u timski rad, to otvoreno treba da pokaže, ali bez sujete i nametanja. Treba da istakne svoje veštine, razgovara sa kolegama i ponudi pomoć kada je potrebna. Otvoreno izražavanje ljutnje ili agresije jako je loše za timski rad, jer dovodi do međusobnog optuživanja i vređanja, loše komunikacije i nerazumevanja. Strah je emocija koju ljudi najslabije kontrolišu, pa je i najveći blokator timskog rada. Može da napravi velike probleme nekome ko, na primer, treba da izvede prezentaciju na stranom jeziku, ili da se zbog potrebe firme pojavi na televiziji. Zbog toga je veština samokontrole i upravljanja emocijama neophodna za dobar tim.

Takođe, samomotivacija ne sme da se zanemari. Ljudi koji sa lakoćom ustaju i raduju se novom radnom danu i aktivnostima koje im predstoje mnogo su bolji timski igrači. Biti vođen unutrašnjim interesom, a ne spoljnim podsticajima daje osećaj slobode i zbog toga se oni koji se raduju odlasku na posao osećaju dobro i to prenose na svoj tim.

Slušanje je još jedan preduslov dobre komunikacije, a time i dobrog timskog rada. Komunicirati znači i primati i slati poruke, pa nas samo elokventnost ne čini dobrim kolegama. Ako želite da znate koliko ste uspešni u komunikaciji, tvrde psiholozi, pitajte svoje saradnike. Oni će vam reći koliko ste zaista spremni da ih saslušate i razumete, jer istraživanja potvrđuju da zaposleni trećinu života provedu sa svojim kolegama.

Timski rad može da se nauči, odnosno da se uvežba, tvrde stručnjaci. Veštine komunikacije i kontrola emocija vežbom prelaze u naviku, što nas godinama čini sve boljim poslovnim saradnicima. Ako vežbamo aktivno slušanje bolje ćemo upoznati ljude oko sebe, a podrška i lojalnost ljudi sa kojima radimo obezbeđuje se dobrom komunikacijom, uvažavanjem različitosti, odnosom u kojem preovladava poštovanje, poverenje, razumevanje i kolegijalnost. Jedan od parametara dobre komunikacije je i otvorenost za nove ideje i atmosfera u kojoj se svako oseća slobodno da kaže svoj predlog.

Takođe, bez empatije tim slabije funkcioniše. Ako ne umete da osigurate podršku i saradnju svojih kolega, teško ćete ostvariti postavljene ciljeve.

"Bez obzira koliko je osoba pametna ili koliko naporno radi, nigde neće stići sama. Na poslu je važno biti preduzetan i energičan, ali je mnogo važnije u toj energičnosti kontrolisati agresivnost, zameniti je iskrenom prijateljskom nastrojenošću", tvrdi O.A. Batista u svojoj knjizi "Obična nauka u svakodnevnom životu".

Koleginice se više druže

Istraživanja pokazuju da su najbolji timovi mešoviti, odnosno, da bez obzira na delatnost najbolje funkcionišu grupe u kojima rade i muškaraci i žene, i to u približno istom broju. Ipak, timovi sastavljeni samo od muškaraca bolje funkcionišu nego oni u kojem su samo žene, a psiholozi to objašnjavaju ženskom prirodom, odnosno time što dame mnogo teže odvajaju poslovno od privatnog, pa su sklonije da koleginice koje im se ne dopadaju „otpišu“ kao dobre saradnice. Takođe, žene su sklonije da burnije izražavaju emocije, emotivno stanje prenose na radno mesto, pa su isključivo „ženski“ timovi manje efikasni. Kada samo dame rade zajedno, lakše se stvaraju „klanovi“, posao se češće napušta zbog razgovora, a komunikacija sa „neomiljenom“ koleginicom često je potpuno nemoguća.

Jedno istraživanje pokazalo je i da se koleginice mnogo češće druže privatno nego što to rade kolege. Iako se dobro slažu sa saradnicima, tek svaki četvrti muškarac privatno se viđa sa drugovima sa posla, dok svaka druga zaposlena žena koleginicu sa kojom deli kancelariju viđa i van radnog vremena. Timovi u kojima se zaposleni druže privatno, efikasniji su od onih u kojima su izgrađeni samo poslovni odnosi.

 

Timski rad je jedina garancija poslovnog uspeha. Najefikasniji su mešoviti timovi, grupe u kojima rade i muškaraci i žene, a najmanje efikasni isključivo ženski kolektivi
Postavljeno: 22.09.2011.
Broj pregleda: 7037


KOMENTARA (1)

svetlana

odlican clanak, nastavite o istoj temi
2011-09-27 08:49:24



Predstavljamo organizatore kurseva


Najtraženiji kursevi