Možemo li danas da pišemo bez grešaka?

05. dec.

Sećate li se pismenih zadataka iz srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama? Tada smo bili klinci i od nas se očekivalo da pokažemo koliko smo ovladali veštinom pisanog izražavanja i to ne samo kada je u pitanju pravopis već i da li umemo da prenesemo na papir ono što mislimo, a da to bude razumljivo i "pitko". Neki strožiji profesori nisu dozvoljavali greške, pa je tako precrtavanje svakog slova ili rečenice uticalo i na konačnu ocenu.

Ta mogućnost da zbog "škrabanja" po tekstu možemo dobiti manju ocenu vremenom nas je navela da pismene zadatke pišemo sa više opreznosti, a samim tim i manje grešaka. Jednostavno rečeno, razmislili smo unapred o onome što ćemo napisati i onda bukvalno sebi iz glave diktirali rečenicu na papir.

Kako pišemo danas? Rekao bih instiktivno. U eri kompjutera, kada svaka greška može biti brzo ispravljena pritiskom na dugme, ne razmišljamo unapred o onome što pišemo. "Back space" nam je skoro najizlizanije dugme na tastaturi jer kuckamo po njoj u trenutku, držeći u podsvesti ono što zapravo želimo reći. Više razmišljamo o krajnjem ishodu, npr. da li ću uspeti da kroz mejl objasnim svoje zahteve, da li će biti zadovoljni mojim odgovorom ili o nekim drugim stvarima koje posle pisanja moramo da uradimo. U tom razmišljanju između vremena trenutnog i vremena budućeg "gutamo slova" ili brkamo padeže što primetimo tek kada ponovo čitamo tekst.

Površno pristupamo pisanju, mnogo površnije nego ranije jer znamo da ne priređujemo "finalnu verziju" već sve možemo obrisati, ispraviti, preformulisati...

Kako onda to da izbegnemo? Najjednostavnije je vratiti se u doba pismenih zadataka. Pre upisa rečenice trebalo bi je osmisliti od početka do kraja ili makar njen prvi deo kada znamo da će ona biti nešto duža. Najbolje je izgovoriti je u glavi, pa tek onda kucati po tastaturi.  

Ako mislite da u tome nećete uspeti dovoljno je setiti se da vam to polazi za rukom kada pišete posvetu na knjizi ili novogodišnju čestitku. Tada ste koncentrisani jer znate da dugmeta "back space" nema (osim ako prvo ne pišete grafitnom olovkom).

I sam sam ovaj tekst pisao trudeći se da poštujem koncept "smišljene rečenice" i nije mi bilo lako. Greške sam naravno pravio, ali ne u meri u kojoj to obično činim kada mislim o sto stvari istovremeno. Ispada da je teško vratiti se u period kada smo bili školarci i pisali na ovaj način bez problema.

A šta dobijamo konceptom "smišljene rečenice"? Štedimo vreme koje gubimo na ispravljanje grešaka i razvijamo umeće pisanog izražavanja. Takođe, izbegavamo da nam tekstovi ili mejlovi izgledaju nerazumljivo u slučaju da nismo imali vremena da ih detaljno prekontrolišemo pre slanja. Tri prilično važne stvari ako često ispred sebe imate beo papir (word).

Naravno, veliki uticaj na kvalitet našeg pisanja ima i takozvani "multitasking". Koliko je dobar, toliko nam i oduzima. Međutim, o ovome nekom drugom prilikom...