Kako se (ne) prima kritika

09. jul.

Bez obzira da li je kritika upućena korektno ili ne, da li je ona opravdana ili ne, na kritiku se ne odgovara kontra kritikom, pravdanjem, poricanjem ili svaljivanjem krivice na nekog drugog. Jednostavno, treba se zahvaliti na onome na šta nam je neko skrenuo pažnju, dati do znanja toj osobi da ćemo imati u vidu to što nam je rekla i da ćemo razmisliti o tome.

Potom zaista treba i razmisliti da li je to na što nam je skrenuta pažnja na mestu i da li je to prilika da usavršimo sebe i svoj rad ili ipak mislimo da kritika nije objektivna. Naravno, ovde treba biti zaista iskren i kritičan prema sebi, da bismo mogli iz raznih ugla da sagledamo kritiku i utvrdimo njenu vrednost za nas. I na kraju, ako je potrebno, osobi koja nam je uputila kritiku onda dajemo povratnu informaciju o tome ili tražimo pojašnjenja ili argumente potrebne da bismo bolje razumeli poruku koju je želela da nam prenese.

Na taj način predstavljamo sebe kao istinskog profesionalca koji svojim postupcima potvrđuje da se radi o osobi koja je otvorena, spremna na promene i dalji lični rast i razvoj. I u tu svrhu, neophodno je da ohrabrimo druge da nam iskreno kažu kako se naše ponašanje odražava na njih, da pokažemo da smo zaista otvoreni i zainteresovani da čujemo ono što imaju da nam kažu.

Kako ohrabriti druge da kažu šta misle

Ako nakon (smislene) kritike koju smo dobili promenimo svoje ponašanje to će najviše od svega podstaći druge da nam iskreno kažu ono što misle. I to je i najbolja opcija za sve jer ćemo mi unaprediti sebe i svoj rad, a osoba koja nam je ukazala na tu potrebu ili mogućnost će biti zadovoljna što je njen savet uvažen.

Potrebno je stvoriti klimu koja ohrabruje otvorenu komunikaciju i u tom smislu poruka koja se šalje je da niko nije savršen, ali da se svi trudimo da budemo svakim danom sve bolji. Nakon svakog obavljenog posla treba zajedno da razmotrimo šta je moglo da bude bolje i kako je nešto moglo da se uradi na bolji način. I još bolje je ako ličnim primerom pokažemo da ne dozvoljavamo da se naša potreba da izgledamo kompetentno ispreči iskrenom priznanju da ne znamo sve i da ima još puno toga što tek treba da naučimo.

Takođe, dobro je ako možemo da podelimo sa drugima ono na čemu trenutno radimo kako bismo se lično usavršavali. Na primer, ukoliko imamo običaj da upadamo drugima u reč, možemo im reći: „Često prekidam druge dok govore. Radim na sebi kako bih prekinuo/la s tom ružnom navikom, ali mi se još uvek dešava da jednostavno nisam svesan/na kada to činim. Zato vas molim da mi skrenete pažnju svaki put kada upadnem nekome u reč".

Kako izbeći odbrambeno ponašanje

Odbrambeno ponašanje je najčešći razlog zbog kojeg ljudi imaju problem, a ono podrazumeva da se ljutimo i „branimo“. U tom slučaju puno vremena i energije trošimo na to da opravdamo sopstveni postupak i u nalaženju brojnih razloga zbog kojih mišljenje te osobe nije merodavno. Zatim, tražimo nekoga ko će imati razumevanja i ko će podržati našu racionalizaciju tj. racionalno opravdanje koje nalazimo za sebe.

Umesto toga, mnogo je bolje ako sprečimo sebe u takvom ponašanju, a to ćemo uspeti da uradimo ako:

  • Pažljivo slušamo da bismo zaista razumeli šta nam neko govori.

  • Ne doživljavamo lično ono što nam drugi govori jer shvatamo da i od njegove lične vizije, sistema vrednosti i stavova, kao i od informacija koje su mu dostupne, zavisi kako će protumačiti neki naš postupak. Dakle, ne vidimo svi sve isto.

  • Shvatamo da je povratna informacija jedinstvena prilika da saznamo kako se naše ponašanje odražava na druge ljude, što je veoma korisna informacija za nas i za šta treba da budemo zahvalni.

  • Da je nismo dobili, možda ne bismo znali kako delujemo na druge i gde sve možemo da se usavršimo. 

  • Postavljamo pitanja kako bismo bili sigurni da smo dobro razumeli povratnu informaciju.  

  • Tražimo od druge osobe da nam navede konkretan primer, odnosno događaj koji dobro ilustruje ono na šta želi da nam skrene pažnju.  

  • U kratkim crtama rezimiramo sve prethodno rečeno, čime potvrđujemo da smo pažljivo slušali i razumeli povratnu informaciju. A time proveravamo i da li smo se zaista dobro razumeli.  

  • I na kraju, uvek treba da imamo na umu da samo od nas zavisi šta ćemo uraditi sa dobijenom informacijom, hoćemo li je prihvatiti i izmeniti svoje ponašanje u skladu s tim ili ćemo je odbaciti kao neosnovanu.

Šta je koren problema i kako ga rešiti?

U kolikoj meri ćemo uspeti da se pridržavamo datih preporuka u mnogome zavisi od naše ličnosti, a pre svega od ličnog odnosa koji imamo prema sebi. Osobe koje nemaju realnu sliku o sebi i koje imaju problem da prihvate sebe sa svim svojim manama i vrlinama, ispoljavaju odbrambeno ponašanje i u onim situacijama kada im neko i najdobronamernije daje povratnu informaciju o njihovom radu. Svaka kritika se tada doživljava kao napad i pretnja po osećaj lične vrednosti. Takođe, osobe koje su veoma isključive u smislu da su preterano uverene u sopstveno mišljenje i istovremeno su zatvorene za mišljenje drugih ljudi, pokazuju izuzetno odbrambeno ponašanje.

Stoga je prihvatanje samog sebe izuzetno važno za zdrav osećaj samopoštovanja i za dobre odnose sa drugim ljudima. A ukoliko osoba ne prihvata sebe u dovoljnoj meri, to je izvor raznih problema kao što su kritički stav prema drugima, preterana potreba za dokazivanjem, ljubomora i druge forme preterano izraženog ega što je sve zajedno prepreka za napredovanje u karijeri.

Naravno, daleko je lakše prihvatiti informacije i savete koje ovde iznosimo nego promeniti sopstveno ponašanje. Da bismo prestali sa odbrambenim ponašanjem moramo naučiti da prihvatamo sebe u većoj meri i moramo početi da radimo na sebi. U tome nam može pomoći razmatranje (ili čak vođenje beleški) stavova i slike koje imamo o sebi, šta je ono pozitivno što mislimo o sebi, a šta negativno, šta bismo mogli da uradimo da bismo se bolje osećali u vezi sa samim sobom, a šta bismo mogli da prestanemo da radimo kako bismo se bolje osećali, koje pozitivne misli bi mogle da zamene negativne misli koje imamo i slično. I na kraju treba da osmislimo plan kako ćemo promeniti sopstveno ponašanje i na koji način ćemo se obavezati da ćemo to zaista i učiniti.

Zainteresovani mogu da pronađu puno primera takvih vežbi psihološke samopomoći na Internetu, koristeći recimo „building self-esteem", „self-help guide" kao ključne reči za pretragu.

Tekst preuzet sa sajta: http://www.biznis-akademija.com/

Postavljeno: 09.07.2012.
Broj pregleda: 4887


KOMENTARA postavi prvi komentar (0)


Predstavljamo organizatore kurseva


Najtraženiji kursevi