Znanje najbolja viza

(preuzeto iz "V. Novosti" od 8. decembra 2007.)

Poslednje istraživanje koje je sprovedeno među srednjoškolcima, a po kojem su se naši đaci našli pri dnu tabele znanja, razbilo je iluziju da su posebno inteligentni i obrazovani u odnosu na vršnjake u svetu. Činjenica da su učenici pojedinih škola, poput Matematičke gimnazije, pobeđivali na mnogim međunarodnim takmičenjima, kao i uspesi koje su postigli naši studenti na prestižnim univerzitetima, mnoge je uljuljkala u mišljenju da su Srbi pametniji od ostalih.

Profesori fakulteta i stručnjaci koji se bave obrazovanjem, međutim, tvrde da Srbi nisu ništa više talentovani za nauku, od Indusa, Kineza ili Nemaca. Oni smatraju da je normalno da oni koji se upute u „beli svet“ postignu odlične rezultate, jer tamo i otputuju najpametniji.

Bivši pomoćnik ministra prosvete Srbijanka Turajlić kaže da je obrazovanje u Srbiji neprimereno potrebama savremenog društva, ali da je normalno da su naši mladići i devojke uspešni u svetu, jer tamo i odu najbolji.

- Možda nije toliko strašno što smo loši u poređenju sa svetom, ali je užasno što smo gori u odnosu na one s kojima smo bili na potpuno istom mestu, do pre 15 godina, a tu mislim na Sloveniju i Hrvatsku - kaže Turajlićeva. - Mi nismo razumeli da su tehnologija i moderno društvo promenili potrebu za vrstom obrazovanja. Naši studenti koji odu na školovanje u inostranstvo ne zaostaju za svojim kolegama, jer, samim tim što su uspeli da se kvalifikuju za upis na neki od inostranih fakulteta, oni su dokazali svoj kvalitet i znanje. Neki univerziteti u Americi i Velikoj Britaniji traže da kandidati pre upisa polažu posebne testove, kako bi se videlo kakvo im je znanje i kako bi dobili mogućnost da se upišu.

Profesor dr Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, tvrdi da strani univerziteti traže naše akademce još na završnoj godini studija.
- Svi najbolji nam odlaze i odlično prolaze u inostranstvu - kaže dekan. - Pre nekoliko godina hemičari su najviše išli u Ameriku, a u poslednje vreme situacija se menja i primat uzima Evropa. Mi imamo problem, zato što nas najbolji napuštaju. Oni odmah dobijaju posao na rukovodećim mestima, na važnim naučnim projektima.

Diploma Hemijskog fakulteta je „ulaznica“ za sve prestižne svetske univerzitete i nije potrebno polaganje nekih dodatnih ispita. Direktnu prolaznost imaju i studenti Elektrotehničkog fakulteta, Biološkog i Farmaceutskog.
- Nemamo tačan broj naših studenta koji se školuju u inostranstvu - kaže Tešić. - O tome, ipak, najbolje govori podatak da na ovonedeljenoj proslavi 110 godina Srpskog hemijskog društva nije bilo nikoga da primi nagradu za najboljeg hemičara, pošto su svi u Americi.

Dušan Raketić, je završio master studije prava na Harvardu i predsednik je Harvard kluba u Srbiji. On smatra da se ne može generalizovati da su naši akademci pametniji od ostalih, niti da imaju slabije znanje.
- Istina je negde na sredini, jer od ličnosti i fakulteta zavisi kako će se neko snaći u inostranstvu - objašnjava Raketić. - Činjenica je da imamo dobru početnu poziciju i da naši studenti nisu hendikepirani. Možda su u prednosti studenti sa ETF, koji su, baš, traženi u svetu. Mora se, takođe, znati da je sistem rada totalno drugačiji nego kod nas i da je potrebno puno rada i učenja.
Na Harvardu, uglavnom, nema padanja na ispitima, koji se polažu pismeno, a ocenjuje se mogućnost argumentovanja. U Srbiji se, pak, ocenjuje znanje, dok je na Harvardu akcenat stavljen na rezonovanje i upotrebu znanja u konkretnim situacijama.

- Da biste upisali pravo i medicinu na Harvardu morate imati već završen neki fakultet - priča Raketić. - Naši pravnici imaju direktnu prohodnost na postdiplomske studije, odnosno ne moraju da upisuju osnovne studije. To govori da se u Americi ceni naše obrazovanje i da se četvorogodišnje školovanje za pravnika računa kao njihovo sedmogodišnje.
Na Pravnom fakultetu u Beogradu kažu da njihovi studenti, uglavnom, odlaze na studije u Pitsburg, Oksford, Virdžiniju i Boston.

B. Borisavljević i Z. Rakić

ANTRFILE

NAJEZDA INDUSA
Studenata i stručnjaka iz naše zemlje ima mnogo u inostranstvu, ali je taj broj zanemarljiv u poređenju sa ostalim državama. Samo mali procenat najboljih uspe da se upiše na prestižne univerzitete. Poslednjih godina, najtraženiji strani studenti u SAD su Indusi.

U ovoj zemlji postoji 380 univerziteta specijalizovanih za nauku i tehnologiju sa kojih godišnje izađe 200.000 inženjera, koji uz 300.000 diplomiranih na ostalim naukama, i više od 2.000 novih doktora nauka, čine elitu nacije. O njihovom kvalitetu svedoči i podatak da profesori iz Indije čine 12 odsto nastavnog kadra na univerzitetima u Americi, dok su 36 odsto matematičara i programera u NASA Indusi.

OTIŠLI NAJBOLJI
Za poslednje tri godine na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, sa prosečnom ocenom iznad devet, diplomiralo je 84 studenta. Kako kažu u ovoj obrazovnoj ustanovi, za sada je, samo dvoje diplomaca ostalo u Srbiji. Od 15.000 studenata, koliko ih je završilo studije od 1947. godine do sada, više od pet hiljada otišlo je iz zemlje. Obećane zemlje za njih, najčešće, bile su Amerika i Australija.