U Srbiji prava poplava univerziteta

BROJ VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA DALEKO IZNAD POTREBA

U SRBIJI PRAVA POPLAVA UNIVERZITETA

(Preuzeto iz Blica 26.03.2007.)

U Srbiji trenutno postoji sedam državnih i isto toliko privatnih univerziteta. Državni univerziteti imaju 84, a privatni 51 fakultet. Pored toga, otvoreno je i pet samostalnih privatnih fakulteta. Studenti u Srbiji imaju mogućnost da studiraju na 49 državnih i 32 privatne više škole.

Jedan od najvećih problema obrazovanja u Srbiji je ogroman broj upisanih studenata na privatnim univerzitetima, ali i na pojedinim državnim fakultetima (tradicionalno to su Pravni i Ekonomski).

Srbija je zemlja u kojoj na državnim univerzitetima trenutno studira 150.000 studenata, na privatnim nekoliko desetina hiljada akademaca, a koja ima manje od deset odsto fakultetski obrazovanih građana. Samo za ovu školsku godinu Vlada je odobrila upis 55.639 studenata, od kojih nešto više od 50 odsto studira o trošku države, a ostali sami plaćaju svoje studije. Međutim, godišnje diplomira samo 12.000 akademaca. Bez obzira na to, poslednjih godina privatni, ali i državni univerziteti, fakulteti i više škole niču širom Srbije. Pored Beograda, koji ima dva državna univerziteta, univerzitetski centri su Novi Sad, Kragujevac, Niš, Kosovska Mitrovica i Novi Pazar. Odnedavno u Novom Pazaru, gradu sa 85.000 stanovnika, postoji i privatni univerzitet, u okviru kojeg rade četiri fakulteta. Mašinski fakultet postoji u Kraljevu, Ekonomski u Subotici, Učiteljski u Jagodini, Užicu, Vranju i Somboru, Agronomski u Čačku, Tehnološki u Leskovcu... Broj državnih i privatnih viših škola u Srbiji menjao se preko noći. Ima ih u Subotici, Čačku, Pirotu, Bujanovcu, Leposaviću, Aleksincu, Vršcu, Sremskoj Mitrovici, Ćupriji, Kraljevu, Valjevu, Šapcu, Kruševcu, Zaječaru, Bačkoj Topoli...

- Motiv za otvaranje toliko visokoškolskih ustanova sigurno nije bilo širenje znanja, već povećanje zarade. Tu uopšte ne pravimo razliko između privatnih i državnih fakulteta i viših škola, jer i na jednoj i na drugoj strani ima i dobrih i loših. Zato ćemo u predstojećoj akreditaciji biti restriktivni i potrudićemo se da opstanu samo oni koji imaju dobar kvalitet - kaže za „Blic“ prof. dr Obrad Stanojević, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Godinama unazad otvaran je i veliki broj isturenih odeljenja van sedišta matičnih ustanova. U najtežem položaju je visokoobrazovna institucija koja i dalje nosi naziv Univerzitet u Prištini, iako se nastava sada odvija samo u srpskim enklavama. Fakultete pored Kosovske Mitrovice imaju Zubin Potok, Zvečan, Leposavić... Pojedini fakulteti ovog univerziteta nemaju ni elementarne uslove za rad. Slično je sa isturenim odeljenjima Univerziteta u Kragujevcu i Nišu u kojima se nastava organizuje vikendom i gde studenti nemaju mogućnost da dobiju kvalitetno obrazovanje. Zbog toga je Ministarstvo prosvete i sporta donelo odluku da se u ovoj školskoj godini ne mogu osnivati visokoškolske jedinice van sedišta univerziteta. To znači da do sada upisani studenti nastavljaju započeto školovanje, ali da im je zabranjeno upisivanje novih.

- Na ovaj način pokušali smo da uvedemo red i obustavimo haotično i nekontrolisano otvaranje odeljenja, ali su se neki oglušili i na ovu odluku - kaže Arsenijević.

V. Nedeljković

ANTRFILE

Prestaće da rade

Uvođenje reda u džunglu koja se sada zove visoko obrazovanje, kako kaže profesor Stanojević, svi očekuju od predstojeće akreditacije. „Blic“ nezvanično saznaje da će dozvolu za rad izgubiti najmanje 20 odsto viših škola, a mnogi veruju da će i neki fakulteti posle ove provere morati zauvek da zatvore vrata za buduće studente.


Nema profesora za toliko univerziteta

Pretpostavljam da je novac razlog poplave univerziteta u Srbiji. To je karakteristika svih zemalja gde je ograničen broj onih koji se mogu upisati na državne fakultete. Ubeđena sam da je jedan broj tih fakulteta nastao zato što su neki ljudi hteli da ponude kvalitet, a učinilo im se da u „samoupravnim“ uslovima koji vladaju na državnim ustanovama te ideje ne mogu da sprovedu. Srbija nema dovoljno kadra da ozbiljno pokrije tolike ustanove. Onda se dešava da profesori „tezgare“ na dva, tri fakulteta. I to je nešto što se ne sme dozvoliti. Jedino ozbiljna akreditacija može da zavede red u visokom školstvu. Ali akreditacija ne sme da pođe od premise da su svi državni fakulteti dobri, a privatni loši. I među jednim i drugim ima dobrih i loših - kaže za „Blic“ Srbijanka Turajlić, profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.