Smeh pod kapom nauke

Filozofija i umetnost odavno su pružile dokaze da smeh nije šala. Međutim, do početka 21. veka, malo je ko očekivao da će smeh postati predmet posebne nauke koja će se studirati na evropskim i svetskim univerzitetima! Ime te novorođene nauke, kao što je to slučaj s mnogim drugim naukama, potiče iz grčkog jezika. To jest, od reči gelos (smejati se), nastao je naziv gelotologija, nauka o smehu.

Vodeće mesto među ekspertima za smeh, gelotolozima, zauzeo je Vilijam Fraj, neurolog sa Stanford univerziteta u SAD, koji je postao osnivačInternacionalnog društva za istraživanje humora (ISHS).

Otkrića neurologa su omogućila gelotolozima da se oglase radosnim uzvikom: „Eureka!“Naime,uz pomoćmagnetne rezonance, neuroradiolog Din Šibata iz Njujorka prvi je otkrio da je smeh povezan s jezgrom u bazalnom delu prednjeg mozga (nukleus akumbens) koji, inače, ima centralnu ulogu u moždanom sistemu nagrađivanja, što znači sudeluje i u nastanku raznih ljudskih poroka, naročito onih koji se imenuju kao zavisnost.To su, npr.,pušenje, alkohol, droga, igre na sreću itd.

Šibatino otkriće je doprinelo da se objasni kako se humor prerađuje, s kojim je sve telesnim i duhovnim funkcijama povezan, da se stekne potpuniji i dublji uvid u osećanja ljudi i njihovo socijalno ponašanje i spozna lekovito dejstvo smeha, o čemu se govori u mnogim prastarim civilizacijama i kulturama.

Najsvežija istraživanja pokazuju da se deca (čije lice ozari smeh većposle pete ili šeste nedelje nakon rođenja) smeju 400 puta dnevno.Međutim, danas se odrasli Evropljani smeju prosečno samo 15 puta dnevno, što iznosi oko 6 minuta, dok je pre 40 godina njihovo lice zračilo osmehom 18 minuta dnevno!

Nova saznanja o smehu i njegovoj ulozi u životu ljudi (eksperti poručuju da se građani moraju prvenstveno čuvati i štititi od političara koji ne umeju da se smeju!) i rezultati empirijskih istraživanja pokrenuli su veliki broj novih projekata kao što su:terapija smehom, seminari smeha, škole smeha (koje su postale vrlo popularne u Nemačkoj), otvaranje „sala za smejanje“u bolnicama i kliničkim centrima, preuređenje televizijskih programa, u cilju smanjenja broja horor filmova i sadržaja ispunjenih agresijom, nasiljem itd.

Naučni dokaz univerzitetskih istraživačkih centara u Merilendu i Amsterdamu da se tokomsmejanja povezuju desna i leva hemisfera ljudskog mozga i da smeh jača imunološki sistem čoveka, ohrabrila je jošvišepokretače ovih akcija. Pritešnjeni naučnim dokazima, pred njima su, na primer, većpoklekli i gospodari kase zdravstvenih osiguranja u Engleskoj, Francuskoj, Holandiji, Belgiji, Italiji itd., koji su u početku kategorički odbijali da prihvate finansiranje terapije pomoću humora i smeha.

S druge strane, ta otkrića i saznanja podstakla su formulaciju raznih novih naučnoistraživačkih projekata.Među njima je, kako se smatra, najprivlačniji multidisciplinarni projekat „Mozak i duhovna kibernetika“, koji ima za cilj da osvetli centar mišljenja i supstrat duhovnog života čoveka.

Mnogi su govorili da je filozofiranje počelo čuđenjem, koje je neodvojivo od smeha, o čemu svedoči i indoevropska reč„smei“.Ali, ako se ostvari zamisao prema kojoj ide vreme u kome neće biti više mesta za čuđenje da li će to značiti da će se ljudi smejati tek ako ih neko golica po tabanima, što je – kako smatraju antropolozi – dovelo do „prasmeha“pre osam miliona godina?

U vezi sa smehom, naučnici se suočavaju i s mnogim drugim ozbiljnim pitanjima.Jedan od njih kaže duhovito: „Neće biti ni optimista, ni pesimista.Svi će se smejati do suza!“Ili, kazano u duhu poznate srpske izreke: „Svi će se smejati na brašno!“

Rajko Đurić