Skuplja filozofija nego hemija

(Preuzeto iz Politike 23.03.2007.)

Glavni problem državnih fakulteta je što ne postoje jasni kriterijumi za određivanje školarine, pa studenti tvrde da za ogromne pare ne dobijaju ništa sem mogućnosti da slušaju predavanja

Studenti državnih univerziteta u Srbiji žale se da premalo dobijaju za školarine koje plaćaju i da su one previsoke u odnosu na životni standard u našoj zemlji. Zbog toga su ovih dana u Beogradu štrajkovali akademci na arhitekturi. Bune se i njihove kolege s Filozofskog fakulteta i Fakulteta likovnih umetnosti.

– Glavni problem je što ne postoje jasni kriterijumi za određivanje školarine. Ne zna se šta student plaća kroz tu „upisninu”. Posebno što još dodatno plaća prijave za ispit i uverenja o studiranju. U ovom trenutku školarina na Filozofskom fakultetu je 86.000 dinara. A za studije ovde nije potrebno ništa od onoga što na vežbama koriste studenti tehničkih i prirodno-matematičkih fakulteta. Mi ne učimo iz udžbenika, već koristimo literaturu. A ni tih knjiga nema u dovoljnom broju na fakultetu. Imamo jedan računarski centar koji je studentima dostupan samo na predavanjima i vežbama. Retki su takozvani slobodni termini za studente – kazuje Jelena Veljić, student prodekan na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Član Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta Dušan Zlokolica potvrđuje Jelenine reči i naglašava da studenti ne dobijaju na fakultetu ništa sem mogućnosti da slušaju predavanja.

Školarina na Hemijskom fakultetu iznosi 60.000 dinara. Prema rečima dekana, profesora dr Živoslava Tešića, samo hemikalije fakultet koštaju mnogo više od te sume. Inače ovde ima samo pet, šest samofinansirajućih akademaca.
– Realna školarina bi bila 3.500 evra po studentu. Ovde se izvode razni eksperimenti u kojima se troše hemikalije. Recimo, litar acetona staje 600 dinara, a jedan student potroši nekoliko litara toga godišnje. Najjeftinija vežba na prvoj godini po studentu staje 300 dinara. Za godinu dana na te najjeftinije vežbe potroši se 22.500 dinara. Pri tome treba imati na umu da svaki student ponavlja vežbu na kojoj pogreši, što poskupljuje studije. Vežbe su na trećoj i četvrtoj godini od tri do četiri puta skuplje nego one za brucoše. Ima hemikalije čiji gram staje 200-300 evra – priča dekan.

Na Hemijskom fakultetu, koji je savremeno opremljen, godišnje se upiše 170 brucoša. Poštuju se propisani standardi i normativi. Grupe na predavanjima nisu veće od 50 studenata, a na vežbama je od deset do 25 devojaka i mladića. Na fakultetu ima ukupno 300 umreženih računara. Postoji računarska laboratorija koja je otvorena za studente od 10 do 17 časova. I kompjuteri u nastavničkim kabinetima su takođe dostupni studentima. Profesor Tešić veli da se školarine za studije hemije na Zapadu uglavnom kreću od pet do deset hiljada evra, a da na najboljim visokoškolskim ustanovama u Americi iznose i 40.000 dolara godišnje.
Od uprava Farmaceutskog, Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta nismo uspeli da saznamo šta je sve utkano u školarinu. U dekanatima tih fakulteta su nam objasnili da su dekani i prodekani – zauzeti.

Na Medicinskom fakultetu školarina je 125.000 dinara. Na svih šest godina ukupno ima 259 samofinansirajućih akademaca. Na fakultetu ima i 216 ponovaca i oni plaćaju samo 30.000 dinara na ime školarine.

– Budžetski i samofinansirajući studenti kod nas dobijaju iste usluge. Idu na predavanja, vežbe, koriste iste laboratorije, kabinete, računare... Imamo deset amfiteatara s video-bimom. Postoje i računarske učionice za vežbe koje se rade na kompjuteru. Izuzetno je skupa nastava na pretkliničkim predmetima, zbog hemikalija. Renoviran je i bazen sa kadevarima (leševima). Nabavljeni su i novi mikroskopi i na vežbama svaki student ima svoj mikroskop – obrazlaže Jelena Šantić, sekretar Medicinskog fakulteta.

Prema njenim rečima, država za budžetske studente daje mnogo više nego što iznosi školarina za samofinansirajuće. Uplaćuje novac na vreme, ali ne ceo iznos predviđen uredbom.

Školarina na Fakultetu organizacionih nauka iznosi 110.000 godišnje, a student, prema rečima prodekana profesora dr Milana Martića, fakultet košta oko 150.000 dinara.

– Ukupno imamo oko 530 samofinansirajućih akademaca. Imamo pet računarskih učionica i ukupno sto računara. I svake godine nabavimo nove računare bar za jednu učionicu. Nabavili smo i multimedijalnu opremu. U 23 laboratorije studenti rade svoje radove.

Adaptaciju i dogradnju zgrade smo gotovo sami isfinansirali, tako da se sa početna 832 kvadrata, fakultet proširio na 3.600 kvadratnih metara. Nedostaje nam još dve hiljade kvadrata kako bi dostigli standard neophodan za akreditaciju. I to ćemo uskoro dograditi iz sopstvenih sredstava. I plate zaposlenih su od 30 do 40 odsto više od onih koje daje Ministarstvo prosvete. Ministarstvo za redovnog profesora daje 40.000, a naš redovni profesor mesečno dobija 60.000 dinara. To je bitno jer se i na taj način nastavnici stimulišu da bolje rade – veli prodekan.

Školarina za prvu godinu FLU iznosi 150 hiljada dinara. Brucoši ističu da za taj novac ne dobijaju praktično ništa od materijalnih sredstava neophodnih za pohađanje praktične nastave – boje za slikanje, gips, lomove za grafike, ugalj,četkice. Dekan ovog fakulteta Nikola Vukosavljević juče je u podržao štrajk svojih studenata.

Aleksandra Brkić