STARE DIPLOME U NOVOM OBRAZOVNOM SISTEMU

STARE DIPLOME U NOVOM OBRAZOVNOM SISTEMU

NISU SVI MAGISTRI

Da li je diplomirani pravnik - bečelor ili master

(preuzeto iz Politike od 09.01.2006.)



Novi Zakon o visokom obrazovanju doneo je konfuziju u glavama sadašnjih vlasnika indeksa, pogotovu kad su u pitanju njihova zvanja koja će biti ispisana na sada već starim diplomama. Veliko pitanje, na koje za sada nema pouzdanog odgovora, jeste da li će svi koji su završili fakultet po starom automatski dobiti master po novom, ili će (što je verovatnije) morati da polažu i neke dodatne ispite.

Neki su odmah pomislili da će svi čije diplome odavno skupljaju prašinu automatski postati „magistri po Bolonji". U stručnoj javnosti, međutim, za sada su se čula mišljenja da bi oni koji su diplomirali po starom na fakultetima u petogodišnjem trajanju (arhitekte, elektroinženjeri) u novom sistemu trebalo automatski da dobiju master, dok bi razliku u ispitima polagali oni koji su završili četvorogodišnje studije.

Upravo zbog protivljenja ovoj ideji, nedavno je osnovana Asocijacija za akademsku ravnopravnost i integracije, kao odgovor grupe studenata i diplomaca na katedri za psihologiju beogradskog Filozofskog fakulteta.

Na kome se kola lome

- Naš ,spiritus moves" bila je dilema kakav će status imati svi dosadašnji diplomci, kao i studenti koji će diplomirati po pravilima pre reforme. Postavlja se pitanje na koji stupanj novog sistema su prevodivi stupnjevi starog sistema, odnosno kakav je odnos starih i novih diploma i po kojim kriterijumima će se obavljati prevođenje - pričaju Tamara Perović, predsednik ovog udruženja i diplomirani psiholog, i Nevena Raičević, član UO i apsolvent psihologije.

One podsećaju da u novom sistemu postoje tri nivoa studija – bečelor, master i doktor i da je dilema da li je stara diploma na kojoj piše, recimo, diplomirani pravnik jednaka bečelor ili master diplomi.

- Iako bečelor zvuči zavodljivo, ono na šta on upućuje u praksi tamo gde odavno postoji (američki sistem visokog obrazovanja i veći deo zapadnoevropskih sistema) jeste da je to rang zanimanja na nivou službenika ili referenta. Ovaj profil označava i status u kojem se ne mogu samostalno obavljati poslovi struke, već samo pomoćne, gotovo administrativne akgivnosti - ukazuje Tamara Perović, dodajući da je jasno da je takvo poređenje nekorektno, s obzirom na to da osnovne studije u starom sistemu po obimu i opterećenju više odgovaraju master studijama u novom sistemu školstva.

I Tamara i Nevena smatraju da je očigledno da će „kola na nekom morati da se prelome" i da će to, po svemu sudeći, biti upravo najbrojnija grupa visokoobrazovanih – diplomirani u starom sistemu. One ističu da velika grupa akademaca i diplomaca ne pristaje da bude „kolateralna šteta" reforme i dodaju da se moraju pronaći odgovori na još dva važna piganja: da li će država finansirati samo osnovne ili i master studije i ko će plaćati dokvalifikaciju ukoliko bude ponuđena.

Akademci su tim povodom već razgovarali s pojedinim dekanima, profesorima i prorektorom Beogradskog univerziteta dr Aleksandrom Lipkovskim, koji je rekao da će stare diplome biti upoređivane s novim na osnovu kriterijuma koji tek treba da budu određeni.

Obimne studije

Po njegovom mišljenju, prilikom izrade tih kriterijuma mora se voditi računa o dva momenta.

- Osnovni pravni princip od koga se mora poći jeste da ne smeju biti ugrožena stečena prava. I drugim rečima, prava na zapošljavanje i obavljanje određenih poslova koje u ovom trenutku imaju nosioci „starih" zvanja moraju ostati ista i posle postupka usklađivanja s novim zvanjima.

Drugi osnovni princip koji mora biti poštovan jeste obim studija izražen u bodovima. U javnosti se zna da je ceo postupak reforme visokoškolskog obrazovanja imao jedan veoma važan argument, a to je da su nam dosadašnje studije bile preobimne i preteške. Ako to prevedemo na jezik bodova, to znači da su studenti u dosadašnjem sistemu školovanja morali da ulože više napora i vremena za savladavanje propisanog studijskog programa, nego što će to biti po novom sistemu. To znači da obim „starih" studija prevazilazi propisanih 60 ESPB za godinu dana - objašnjava profesor Lipkovski, inače prorektor koji je na BU zadužen za pitanja nastave.

Postoje i drugi razlozi da se studentima prizna veći obim studija: na primer, diplomski rad i stručna praksa.

- Koliki obim studija može biti priznat u svakom pojedinačnom slučaju zavisiće od odluke fakulteta. Međutim, generalni stav koji proističe iz zakona i celog procesa njegovog usvajanja jeste da je obim „starih" četvorogodišnjih studija veći od 240 bodova. U skladu s tim mora biti i budući zaključak Konferencije univerziteta o usklađivanju zvanja - smatra dr Lipkovski.

Pitanje ekvivalencije, odnosno priznavanja starih zvanja u novom sistemu regulisano je članom 127 Zakona o visokom obrazovanju. Iz njega sledi da se stara zvanja zadržavaju, a da fakultet, po kriterijumima koje će odrediti Konferencija univerziteta, može na zahtev diplomiranog izdati i novu diplomu, to jest, diplomu koja sadrži zvanje u skladu s novim zakonom.

Naše sagovornice zaključuju da je bitno da se na vreme čuje glas akademske javnosti (a njihovu inicijativu podržava i Društvo psihologa Srbije), da ne bi bilo kasno kada Konferencija univerziteta utvrdi kriterijume koji će za stare diplomce značiti važno stručno, ali i psihološko i finansijsko pitanje.

Sandra Dimitrijević