KOD NAS SE ISPITI NE PLAĆAJU

U javnim obraćanjima, na skupovima i drugim aktivnostima koje još od oktobra prošle godine organizuju državni pravni fakulteti kao i njihovi studenti s namerom da podstaknu ne samo Ministarstvo prosvete i sporta, vsć i ministarstva pravde i za državnu upravu i lokalnu samoupravu da "preuzmu aktivniju ulogu nad osnivanjem i radom privatnih pravnih fakulteta", uvek je, između ostalog, isticano i to da studenti privatnih pravnih fakulteta nemaju dovoljno kvalitetno pravno znanje, što je, tvrdi se, posledica naglog porasta broja privatnih fakulteta, nedostatka odgovarajućih kriterijuma, nastavničkog kadra... Čak se u okviru priprema zakona o polaganju pravosudnog ispita tražilo da diplomiranim studentima privatnih pravnih fakulteta ne bi trebalo omogućiti polaganje ovog ispita niti ih zapošljavati u sudovima, državnim organima...

Tim povodom juče se saopštenjem oglasio Studentski parlament Pravnog fakulteta Univerziteta "Union" u Beogradu. Inače, na listi nedržavnih univerziteta i fakulteta u Srbiji koja se nalazi na sajtu Ministarstva prosvste i sporta ovo je jedini fakultet sa nazivom Pravni, iako je javna tajna da još mnogo privatnih fakuleteta (neki su registrovani samo u sudovima kao preduzeća) školuje studente za pravne struke.

U saopštenju studenata prava sa univerzitsta "Union" kaže se da "neistinite i neosnovane tvrdnje pojedinih kolega sa državnih pravnih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu na uopšten način vređaju studente privatnih fakulteta, a u poslednje vreme se direktno odnose na nas. Što se tiče studenata Pravnog fakultta Univerziteta "Union", kolege sa državnih fakulteta neosnovano govore o niskim kriterijumima i visokoj prolaznosti na našim ispitima, kao i o našoj nekvalifikovanosti." U sopštenju Studentskog parlamenta, koji su potpisali njegov predsednik Darko Dragić student prodekan Irena Kosić, navodi se 11 razloga zbog kojih optužbe studenata s državnih pravnih fakulteta "ne stoje". Tako se kaže da "za razliku od pojedinih državnih fakulteta, na našem se ispiti ne plaćaju, a ne može da se plati pomeranje ispita, niti promena ispitivača. Odnos broja profesora i asistenata, i broja studenata daleko je nepovoljniji na državnim pravnim fakultetima. Na primer, dok na najvećem državnom pravnom fakultetu na jednog nastavnika dolazi oko 150 studenata, na našem fakultetu na jednog nastavnika dolazi oko 25 studenata. Zato se naš student ne oseća kao puka brojka, izgubljena u masi."

Tvrdnju o navodno velikoj prolaznosti studenata privatnih fakultsta, "Unionovi" studenti demantuju podatkom da je od 119 studenta upisanih na prvu godinu studija u školskoj 2002/2003. (to je prva generacija na Pravnom fakultetu UUB-a) završnu godinu upisalo njih 34. "Kod nas se Zakon poštuje. Naši studenti ne mogu da upišu sledeću godinu u januaru", kaže se u saopštenju i podseća da je "na državnim fakultetima to gotovo bila redovna praksa do sada". U prilog kvalitetu svojih studenata "Unionovci" navode i podataka da su se studenti njihovog fakulteta na prošlogodišnjem velikom svetskom takmičenju "Jessup Mo­ot Court Competition" plasirali bolje od tima najvećeg državnog pravnog fakulteta u Srbiji. Takođe pobijaju tvrdnju Studentskog  parlamenta   Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu "da u zapadnoevropskim zemljama ne postoje privatni pravni fakulteti, O tome se kolege mogu informisati u ambasadama tih zemalja i na internetu. Nije ni tačno da studenti privatnih fakulteta u tim zemljama ne mogu konkurisati za radna mesta u državnim organima, niti im je onemoguće polaganje pravosudnog ispita", naglašava se u pismu i preporučuje studentima sa državnog pravnog fakulteta"da se ne bave uskraćivanjem prava kolega sa privatnih fakulteta. U Zakonu o visokom obrazovanju (čl.4) državni i privatni fakulteti su izjednačeni u pravima i obavezama", zaključuju na kraju saopštenja studenti sa "Uniona".       



ANTRFILE:         

POSAO NAJBOLJIM, A NE SAMO "DRŽAVNIM DIPLOMCIMA"

Povodom peticije "Za državu Srbiju najbolji državni Pravni fakultet u Beogradu" , studenti nedržavnog Pravnog fakulteta UUB-a kažu da bi najkorisnije bilo uređeno tržište obrazovanja i na njemu fer konkurencija, "s tim da Ministarstvo prosvete i sporta radi svoj posao" . Takođe smatraju da bi konkurencija poboljšala uslove studiranja na državnim pravnim fakultetima. "Jedino je opravdano da najbolji diplomirani pravnici dobiju radna mesta za koja konkurišu, bez obzira gds su stekli obrazovanje. Pravosudni ispit upravo služi odabiru najboljih" , konstatuju studenti iz nedržavnog sektora i ističu žaljene što njihove kolege sa državnih fakulteta "nastoje da ostvare privilegovan polažaj pri zapošljavanju na osnovu tipa svojine škole u kojoj se obrazuju, a ne na osnovu svojih kvalifikacija".

V. Čekić