Ipak više školarine

(Preuzeto iz Politike 26.04.2007.)

Povećanje cene studija će možda biti i veće od predloženih sedam odsto, jer je, recimo, Fakultet bezbednosti odlučio da školarinu poveća za 14 procenata, a Farmaceutski fakultet za osam odsto

Senat Beogradskog univerziteta usvojio je juče predlog kojim se savetima fakulteta dozvoljava da povećaju školarine za samofinansirajuće studente za najviše sedam odsto u odnosu na prošlogodišnje. Uprkos zahtevima studenata i prošlonedeljnoj preporuci rektora državnih univerziteta i Ministarstva prosvete da školarine ne budu povećavane, ovakav predlog upućen je visokoškolskim ustanovama zbog njihovog teškog materijalnog stanja i očekivane stope inflacije. Ipak, konačnu odluku doneće saveti fakulteta, a prema izjavama pojedinih članova Senata BU, povećanje će možda biti i veće od predloženog, jer je, recimo, Fakultet bezbednosti odlučio da cenu studiranja poveća za 14 odsto, a Farmaceutski fakultet za osam odsto.

Dok je trajalo glasanje o pomenutom predlogu, u salu u kojoj se održavala sednica ušla je grupa studenata koji su i dan ranije upali u Rektorat sa zahtevom da se smanji cena studija. U tom trenutku rektor profesor dr Branko Kovačević odlučio je da prekine zasedanje Senata „zbog neodgovarajućih uslova rada”.

Glasanju je, inače, prethodila burna rasprava u kojoj su predstavnici pojedinih fakulteta izrazili veliko nepoverenje prema ministarstvima prosvete i finansija, jer, kako su rekli, ni neka ranija obećanja i dogovori nisu ispunjeni. Tako je profesor dr Aleksandar Kostić, dekan Filozofskog fakulteta, čak dva puta predložio da se sada, uoči raspisivanja konkursa za upis, cena studija poveća za 17 odsto, a da u oktobru bude smanjena ako država uplati novac na račun fakulteta.

Profesor dr Velibor Stojić, dekan Veterinarskog fakulteta, ukazao je da „Ministarstvo prosvete mnogo obećava, ali Ministarstvo finansija koje treba da odreši kesu to ne čini”.

Sednici je prisustvovao i Slavko Karavidić, pomoćnik ministra prosvete za finansije, koji je rekao da Ministarstvo prosvete ne odlučuje o budžetu, ali da je zajednički interes Univerziteta i resornog ministarstva da se izbore za što veća budžetska sredstva. Karavidić je podsetio i da više od 90 odsto prosvetnog budžeta odlazi na plate zaposlenih, dok malo novca preostaje za druge stvari.
Profesor dr Branko Medojević, prorektor za finansije, rekao je da akademci kucaju na pogrešna vrata i da je prava adresa država.

– Ako država odluči da pokriva sve troškove, onda ćemo ukinuti školarine. Godišnje za jednog studenta fakulteti prosečno dobijaju 95.000 dinara iz budžeta, dok su nepokriveni troškovi još oko 111.000 dinara. Kada se to sabere, dobija se realna cena školarina. Još 1965. godine uvedene su školarine, a sada, kada socijalizma odavno više nema, neko i dalje traži besplatno školovanje. S jedne strane država duguje fakultetima, a s druge strane studenti traže besplatno školovanje – objasnio je dr Medojević i zapitao se da li će asistenti, sa prosečnom ocenom višom od devet i sa magistraturom, ostati na fakultetu da rade za 24.000 dinara. Komentarišući studentski zahtev da se napravi popis usluga koje obuhvata školarina, on je rekao da bi ona tada bila dva, tri puta veća nego sada i da su važeće cene studija i dalje socijalne.

A. Marinković