Google menja naš mozak

Postalo je deo svakodnevnog rečnika reći ”Izguglao sam , guglaj ” ili slično u cilju pronalaskaodređenih informacija koje nam nisu u ovom trenutku poznate. Zbog činjenice da je Google naizgled postao deo svakodnevnog života, nove studije pokazuje da on menjanja naš mozak. Ili, da se precizira, Google i samim tim Internet - menja način na koji naš mozak  pamti.

U amneziji postoji efekan nazvan kao "Google-efekat", naime,  tim psihologa na čelu sa psihologom Betsi Sperov (Univerziteta Kolumbija), kaže se da su manje šanse da zapamtimo informacije, ukoliko znamo gde ih možemo pronaći.

Pronalazak, objavljen u časopisu  “Nauka”, konkretno ne dokazuje da Google (i drugi pretraživači) zaglupljiju društvo, kao što neki tvrde. Umesto toga, tvrdi Sperov, mi smo još uvek u potpunosti sposobni da pamtimo stvari koje su važne, čak iako njih nije lako pronaći na mreži.

"Mi nismo nepromišljeni i praznoglavi ljudi koji nemaju više sećanja", rekla je ona. "Ali, mi postajemo posebno prilagođeni u pamćenju, znamo gde da idemo kako bi pronašli informacije koje nas zanimaju, i to je neverovatno."

Upotreba pretraživača, studija tvrdi, ukazuje na to da ljudska memorija vrši reorganizaciju  putanje pretrage za traženim informacijama, prilagođava se  novim kompjuterskim tehnologijama umesto da se oslanja isključivo na postojeću memoriju. Mi preusmeravamo resurse kojima "tražimo" informacije, od našeg mozga ka računarima.

Sperov i njene kolege Danijel M., Vegner sa Harvarda i Dženi Liu sa Univerziteta u Viskonsinu su sproveli seriju od četiri različita eksperimenta. U prvom eksperimentu, učesnici ukuca 40 nepoznatih informacija u računar. Polovina subjekata treba da veruje da će informacije će biti sačuvane, a druga polovina da će one biti izbrisane. Subjekti druge polovine su više pamtili informacije koje su mislili da neće moći kasnije naći. "Prva polovina učesnika se nije potrudila da zapamti informacije jer su mislili da ih kasnije mogu pronaći i pogledati, kažu autori.

Drugim eksperimentom su pokušali da utvrde da li dostupnost informacija utiče na to šta pamtimo. "Ukoliko se postavilo pitanje da li postoje neke zemlje sa samo jednom bojom na zastavi, na primer," pišu istraživači, "mi ne mislimo o zastavama - već odmah mislimo gde na  Internetu to da saznamo?" Nadalje, od učesnika eksperimenta je traženo, ne samo da se seti informacija, već i na kom od pet mesta u računaru su one sačuvane.

Odgovor je iznenadio istraživače: Ljudi su bolje pamtili direktorijume.  "To me je izuzetno iznenadilo", rekla je Sperov u intervjuu.

Stručnjaci ovo nazivaju "transaktivna memorija." U suštini, pamtimo gde možemo nešto da pronađemo a ne pamtimo i same informacije.

"Naš mozak se oslanja na Internet za pamćenje na isti način na koji se oslanjaju na pamćenje prijatelja, članova porodice ili kolege", rekla je Sperov. "Sećamo se manje kroz posedovanje same informacije nego na podatak gde se te informacije mogu naći.

"Ja volim da gledam bejzbol", rekla je Sperov u primeru transaktivne memorije. "Ali znam da moj suprug poznaje bejzbol, pa kad me nešto zanima mogu da ga pitam, i ne trudim se da pamtim."

Uticaj Interneta na memoriju je još uvek neistražena teritorija, rekla je Sperov, ali je dodala da su je njeni  eksperimenti doveli do zaključka da je Internet postao naš primarni spoljašnji sistem za skladištenje.

"Ljudska memorija", rekla je ona, "jeste prilagođavanje novim komunikacionim tehnologijama."

Foto: Flickr/Miracle Moms

Izvor: www.ibtimes.com