Fakulteti prirodnih nauka bez dovoljno brucoša

DANAS ISTIČE POSLEDNJI DAN UPISA NA FAKULTETE I AKREDITOVANE VIŠE ŠKOLE U SRBIJI

FAKULTET PRIRODNIH NAUKA BEZ DOVOLJNO BRUCOŠA

(Preuzeto iz Blica 22.06.2007.)

Fakultet za fizičku hemiju, Fizički fakultet, Tehnološko-metalurški, Rudarsko- geološki fakultet, kao i Tehnički fakultet u Boru poslednjih godina jedva uspevaju da upišu dovoljan broj brucoša. Ne pomažu ni niske školarine, priznavanje prijemnog ispita sa drugih fakulteta, novi programi usklađeni sa Bolonjom, mogućnost zaposlenja u inostranstvu... Studenata, jednostavno, nema.

Na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu prvog i drugog upisnog dana prijavilo se samo 46 kandidata, a mesta ima za 100 budućih brucoša koji bi studirali o trošku države i 40 samofinansirajućih.

- Mi smo orijentisani ka istraživanju i prosveti, a to nisu dobro plaćeni poslovi u Srbiji. Prosveta je materijalno i moralno desetkovana i normalno je što deca neće da upisuju fakultete za koje misle da im ne mogu doneti materijalnu dobit - kaže za „Blic“ dr Slavko Mentus, dekan Fakulteta za fizičku hemiju u Beogradu. Devojka koja je 2004. godine diplomirala na Fakultetu za fizičku hemiju, sa prosekom većim do osam, čekala je na posao dve godine.

- Dobri studenti koji završe ovaj fakultet imaju veliku prođu u inostranstvu. Do 2003. odlazili su vani čim diplomiraju, a ja sam odlučila da ostanem. Ja radim na fakultetu na projektima i zarađujem 25.000 dinara mesečno - priča bivša studentkinja Fakulteta za fizičku hemiju.

Naša sagovornica kaže da poslova koji bi jedan diplomirani fizikohemičar, jednostavno nema.
- Ostaje da se nadamo da će ponovnim razvojem industrije i tehnologije u našoj zemlji, zanimanje fizikohemičara dobiti na značaju - kaže naša sagovornica.

Naučnotehnološkim razvojem u Srbiji, zanimanje fizikohemičara, koje mladi sada zaobilaze u širokom luku, moglo bi da postane jedno od najatraktivnijih. Kada završe Fakultet za fizičku hemiju, studenti dobijaju zvanje - fizikohemičar i mogu da rade u ustanovama i organizacijama za naučnoistraživačku, razvojnu, primenjenu i prosvetnu delatnost.

Na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu u sledećoj školskoj godini biće mesta za 230 studenta koji će se finansirati iz budžeta i 20 brucoša koji će morati da plate školarinu koja iznosi 30.000 dinara. Prva dva upisna dana na ovom fakultetu na rudarski smer se prijavilo 70 kandidata, a na geološki - 55.

- Ovo je drastično poboljšanje u odnosu na prošlu godinu. Ipak i dalje je prisutan trend slabijeg intersovanja. Za inženjere rudarstva i geologije, procesom transformacije našeg društva i dolaskom stranog kapitala, otvaraju se sjajne mogućnosti. Stranci dolaze kod nas i traže naše najbolje studente koji bez problema dobijaju posao u inostranstvu, u Kanadi, Australiji, Južnoafričkoj Republici... - kaže za „Blic“ Nikola Lilić, prodekan za nastavu na Rudarsko-geološkom fakultetu.

V. Nedeljković