Devet fakulteta za sedmu silu

(preuzeto iz "Politike" od 27.06.2007.)

Studije žurnalistike se danas u Srbiji organizuju na devet fakulteta, što državnih, što privatnih. Najstarije su one na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je za skoro četiri decenije diplomiralo blizu dve hiljade novinara. Upravo tu se planira da se već sledeće godine uspostave i master studije iz žurnalistike za novinare s radnim stažom, ali bez fakultetske diplome, s obzirom na to da u našim medijima ima još mnogo onih koji kao reporteri rade sa srednjom stručnom spremom.

– To ne znači da će oni zapravo preskočiti osnovne studije. Pre svega, na našem fakultetu će ubuduće osnovne studije trajati tri godine, a master dve. I na te master studije iz žurnalistike moći će da se upišu i novinari sa radnim stažom i srednjoškolskom diplomom, ali samo pod uslovom da su svojevremeno počeli da studiraju na nekom od fakulteta u našoj zemlji i da im je ostala godina, najviše dve do kraja. Njima će se priznati položeni ispiti, s tim što će možda morati i da polože još neki ispit da bi mogli da upišu pomenute master studije – objašnjava za „Politiku” profesor dr Branimir Stojković, šef Katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka.

Prema mišljenju profesora dr Nede Todorović novinar mora biti univerzitetski obrazovan da bi na adekvatan način mogao da obaveštava građane i odgovori zahtevima vremena. Novinar ne bi smeo da ima niže obrazovanje od većine čitalaca, slušalaca i gledalaca. Zato ona smatra da je neprihvatljivo da se i dalje u medijima zapošljavaju novinari sa srednjom stručnom spremom.

Osim na beogradskom Fakultetu političkih nauka, žurnalistika u našoj zemlji još može da se studira na filozofskim fakultetima u Nišu, Novom Sadu i Prištini (sedište u Kosovskoj Mitrovici), kao i na Fakultetu humanističkih nauka ( u Novom Pazaru). Studije novinarstva se u Beogradu organizuju još i na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke (Univerzitet BK), Fakultetu za medije i komunikaciju (Univerzitet Singidunum), Fakultetu za kulturu i medije (Megatrend) i na Akademiji lepih umetnosti.

– Od prošle godine na Akademiji lepih umetnosti postoji i studijski program novinarstva u okviru kojeg se, recimo, uče retorika i stilistika, istorija novinarstva, praktično novinarstvo, ali i informatika, marketing, menadžment, računovodstvo i finansije, međunarodni odnosi, nacionalna istorija, književnost, filmska i muzička umetnost – kaže  dekan Milivoje Todorić.

U redakcijama kao novinari rade svršeni studenti sa različitih fakulteta. Najviše ih je sa Fakulteta političkih nauka, ali ima i pravnika, ekonomista, istoričara, filozofa, profesora, istoričara umetnosti, lekara...

– Mi na Fakultetu političkih nauka nemamo pretenzije da imamo monopol u obrazovanju novinara. Čak je i dobro da recimo iz suda izveštavaju diplomirani pravnici, da o finansijskim problemima pišu ekonomisti i slično. Ali da bi svoja znanja iz struke uspešno pretočili u vesti, izveštaje, članke... bilo bi dobro da svi oni prođu kroz svojevrsnu novinarsku školu. I za njih bi zapravo pravo rešenje bilo odlazak na master studije iz novinarstva – veli profesor Stojković.

I na Filološkom fakultetu u Beogradu razmišljaju da ponovo uvedu predmete iz žurnalistike. Osamdesetih godina prošlog veka je, naime, na ovom fakultetu, na odseku za opštu književnost i teoriju književnosti, postojao književno-publicistički smer.

– U novinarstvu je danas očajna situacija, što je posledica svega onoga što se u ovoj zemlji dešavalo poslednjih godina. Bila je negativna selekcija. Ljudi su se primali po poslušništvu, a ne po profesionalizmu – ocenjuje Neda Todorović koja na Fakultetu političkih nauka predaje teoriju i tehniku novinarstva i rukovodilac je master studija iz novinarstva. Mnogo toga bi, prema njenom mišljenju, moglo da se popravi ukoliko bi redakcije u saradnji sa recimo njenim fakultetom organizovale obuku novinara. Tim pre što sve velike medijske kuće imaju sporazum sa fakultetom.

Pre nešto više od četiri decenije, otovrena je novinarsko-diplomatska škola a posle toga se osniva Fakultet političkih nauka. Tako da su se i u tadašnjoj Jugoslaviji prvo u Beogradu otvorile studije novinarstva. Odmah zatim su organizovane i u Ljubljani, a tek kasnije u Zagrebu i Sarajevu. Uz to je u Beogradu postojao i Jugoslovenski institut za novinarstvo gde su se održavali praktični, zanatski kursevi za novinare. Polaznici tih tečajeva najčešće su bili novinari bez fakultetskih diploma, kao i oni iz lokalnih medija u unutrašnjosti.

Aleksandra Brkić