Da li je nebo granica?

STUDENT PRAVNOG FAKULTETA NENAD ČEČEVIĆ POBEDNIK NA NIŠKOM TAKMIČENJU BESEDE U ZORANOVU ČAST

DA LI JE NEBO GRANICA?

Preuzeto iz Danas-a 12.03.2007.)

Niš - Prestanimo da krivimo zlu sudbinu, svetsku zaveru ili kosmičku nepravdu. Krivi smo mi! Krivi jer nam nije stalo do nas samih, a takvi, bezvredni i sami sebi, možda i zaslužujemo potop. Ali, bitno je da imamo cilj, pa, ili ćemo pronaći put, ili ćemo ga sami stvoriti. Jedino zajedno, složni i vredni možemo našoj lađi ponovo udahnuti dušu i vratiti joj staru lepotu i slavu. A tada će i nama i njoj, granica biti jedino nebo na horizontu. Mada, koliko znam... nebo i nema granicu, govorio je apsolvent niškog Pravnog fakulteta Nenad Čečević prošle sedmice na takmičenju u besedništvu, posvećenom ubijenom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću.

I pobedio. Sugestivna poruka njegove besede Nebo je granica, u kojoj metaforički govori o Srbiji (lađe) naišla je na dobar prijem. Kao pobednik niške selekcije nastupiće u finalu takmičenja u besedništvu Besede Zoranu u čast, koje se održava danas u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Takvim takmičenjem omladina Demokratske stranke, uz pomoć fondacije Fridrih Egbert, ove godine obeležava godišnjicu smrti prvog demokratskog premijera novije Srbije. Nacionalno takmičenje u besedništvu imaće za temu Đinđićevu: "Ako danas ne uspemo jedini razlog smo mi sami".

- Nisam član ni jedne stranke, niti se bavim dnevnom politikom. Ali, osećam potrebu da kažem ljudima u Srbiji, mladima posebno, da je neophodno da ozbiljno razmisle o svojoj sudbini. I što je još važnije, da počnu da rade kako bi život učinili boljim. Mada sam se u besedi bavio rečima, hoću da poručim da su važna dela, a ne reči. Ako sam bar nekog ubedio, dobro je - kaže Čečević, čije su reči ozbiljnim aplauzom pozdravili slušaoci beseda u niškom Simfonijskom orkestru..

- Do skoro mi je jedini cilj bio da odem iz Srbije, i mogao sam, pružale su se šanse. Ali, onda se pojavila želja da ostanem u svojoj zemlji, da ovde doprinesem promenama i boljitku. Tačno je da su mladi ljudi u Strbiji još uvek apatični. Ali, moraće da uzmu stvar u svoje ruke, ja sam optimista, verujem da će se to dogoditi. Jer, od nas zavisi, to nije stranački slogan, već realnost - dodaje.

Čečević kaže da veruje da Srbija ima šansu jer je krenula pravim putem, uglavnom. Potrebno je samo više inicijative, akcije i elana svakog njenog građanina, a posebno mladih ljudi, tvrdi. Biće siguran da je put Srbije najbolji mogući kada, na primer, radikali spadnu na podršku od pet odsto, jer u evropskim zemljama, kakve su Francuska ili Austrija, takve opcije imaju toliko.

Naš sagovornik je već osvajao prva mesta na takmičenjima u besedništvu na Pravnom fakultetu, kao i na nekim međunarodnim takmičenjima u ovoj disciplini. Mada je rođen u Beogradu, u Nišu živi 25 godina, i smatra se Nišlijom. Voli poeziju, na svom fakultetu je organizovao poetske večeri, na kojima su njegovi prijatelji svirali, a on govorio stihove.

Na današnje finale takmičenja Besede u Zoranovu čast stiže odmah nakon izlaska na ispit iz građanskog procesnog prava. Težak ispit za svakog studenta prava, tako da mu je toga dana on prva briga. Besedništvo je samo ljubav, a ljubav ne bi trebalo vezivati za brige. Niti u njoj sme biti takmičenja, važno je u tome učestvovati.

Zorica Miladinović

ANTRFILE

Ne pristajem
Prođe neko vreme, kad, nađoše se neki koji počeše krasti sa lađe sve što se prodavati može. Uzeše daske i užad, jedra i eksere.

Neki čak probušiše i trup lađe da vide ima li čega u potpalublju. Nađe se i par njih koji u svom zanosu počeše da nagovaraju i ubeđuju druge kako im neki delovi lađe uopšte i ne trebaju. Vele, to je balast, bacimo ga u more. Jedan pomisli da bi baš on trebalo da bude kapetan, pa se brže-bolje zaveza konopcima za kormilo. Počeše da padaju predlozi kako treba namaknuti topove lađi, pa svakom ko ih mrsko pogleda, ili, ne daj Bože uvredi... plotunom po njima... Zar neće takva lađa potonuti iznova?...I šta nam je činiti?

Možda da zatvorimo oči i dignemo ruke od svega? Možda da pustimo druge da odluče šta će sa nama biti? Ili, možda, da razvalimo i ovo malo što ostade od lađe?

Ja kažem, ne. Hajde da sada, kada je to najpotrebnije, svi zasučemo rukave i složno prionemo na posao. Ako to ne uradimo danas, ko zna da li ćemo imati drugu priliku - kaže Čečević u svojoj besedi.