Najpopularniji YU računar kupci sklapali po uputstvu

22. jul

(Preuzeto sa sajta 24 sata - 21. 07. 2010.)

slicica

Najpoznatiji jugoslovenski kompjuter „Galaksija" iz 1984. godine sklapao se iz delova i imao je svega 16 kilobajta RAM memorije. Uprkos tome prodat je u čak 8.000 primeraka, a programi za njega emitovani su i preko radija. Danas se čuva u Muzeju nauke i tehnike.

„Galaksiju" je kao kućni računar konstruisao Vojislav Antonić. U to vreme teško se dolazilo do računara, a Jugoslavija je bila jedna od pet zemalja u svetu koje su proizvodile svoje računare.

- „Galaksija" je bila najpopularniji kućni računar, njena prednost nije bila u performansama, već u tome što je mnogo ljudi zahvaljujući njoj čulo za računar i počelo da se interesuje - kaže za „24 sata" Saša Šepec, kustos Muzeja nauke i tehnike.

Imala je dve ROM memorije od po četiri kilobajta, jedna je bila osnovna, a druga se dodavala, kao i dva puta po 16 kilobajta RAM memorije.

- Brzina procesora je bila tri megaherca, slika je bila crno-bela, grafiku je podržavao čip, nije imala posebnu grafičku karticu. Podaci su se snimali na običnoj kaseti i koristio se programski jezik bejzik. Ipak, ljudi su radili na takvom kompjuteru i igrali igrice - objašnjava Šepec.

Taj računar sklapao se iz delova, a uputstvo za sklapanje objavljeno je u magazinu „Računari u vašoj kući". U radio emisiji „Ventilator" Zorana Modlija čak su emitovani i kompjuterski programi koje su slušaoci snimali, a zatim ubacivali u svoje računare.

- Oko 8.000 primeraka „Galaksije" je prodato, a u magazinu su objavljene detaljne instrukcije kako se sklapa računar. Ljudi su tad bili entuzijasti pa su objavljivane i detaljne informacije kako se koristi računar, kako instalirati program, napraviti igricu i slično. Toga danas nema, jer je to biznis koji se skupo plaća - kaže Saša.
Pored „Galaksije", u muzeju se čuvaju i drugi kompjuteri nastali na području stare Jugoslavije, kao što su „Lola 8" Instituta „Ivo Lola Ribar", „Pecom 64" koji je konstruisala Industrija Niš, „Tim-sto" koji je došao sa Instituta Mihailo Pupin i drugi.

U muzeju kompjuter iz 1956. godine

U muzeju nauke i tehnike mogu se videti kompjuteri iz pedesetih godina kao što je „CER 10". „To su veliki računari koji su zauzimali celu prostoriju, koja je morala da bude posebno aklimatizovana. Radili su na principu tranzistora zato što nisu imali integralno kolo. Koristio se uglavnom u institucijama. Postoji i verzija „CER 12", koja se koristila od 1969 - 1971 godine i „CER 111" koji se koristio u vojsci", kaže Saša Šepec.

M. Joksimović



Postavljeno: 22.07.2010.
Broj pregleda: 1199

KOMENTARA postavi prvi komentar (0)