Bravo odličan članak jedan od "ludaka" !
2013-04-24 12:59:58
Маре
Мислим да цитати страних аутора-економиста нису примењиви нашем друштву. У земљи у којој се посао чистача улице добија преко везе прича "радите на себи" не пије воду.
2013-03-28 10:14:31
vesna
Draga,stav koji ste izneli je kombinacija emotivnog i realnog,stimulativna aspiracija na nas borbeni ljudski um.Ali kao sto neko rece.NEMA BESPLATNOG RUCKA,tako nazalost nema ni besplatnih obuka,kurseva narocito studija ,tako da status nezaposlenog koji nema sredstava dovodi u pitanje optimisticni stav SPREMAN SAM NA PROMENE,HOCU DA NAUCIM NOVE STVARI I TAKO USPEM,PONOVO POSTANEM BICE KOJE IMA DOSTOJANSTVO.
2013-02-19 09:38:17
tatana
Draga Marija,
Jedan deo mog blog posta se upravo odnosi na ovo o čemu pišete, a to je stalno učenje i rad na sebi da bi čovek zaista bio dobar u poslu koji radi, naravno pod uslovom da taj posao ima. Verujte, poznajem veliki broj ljudi u svojoj okolini koji ne rade posao za koji su se formalno obrazovali. Baš zato što su zapeli iz petnih žila, veoma su dobri i uspešni u tome. Bez obzira kako čovek izabere da se izbori sa svojim mukama dok ima pokušaja ima i nade, to je ono što sam htela da kažem.
2013-02-14 12:34:41
Marija
Draga Tatjana, umetnost nije moja jaca strana, moj komentar ukazuje na sistemsku gresku ali svi smo mi deo sistema i ako zelimo da isti promenimo moramo krenuti od sebe! Danas dobiti posao je cista sreca...Imala sam prilike da razgovaram sa nekolicinom menadzera za ljudske resurse iz vrlo stabilnih firmi..na pitanje kako se oni odluce za nekoga od velikog broja kandidata njihov odgovor je krajnje neprofesionalan bio! Na konkurs za pojedina radna mesta javi se oko 50 ljudi sa visokom strucnom spremom i oni jednostavno po izgledu biraju, ovaj je simpatican ovaj nije! Prethodni posao sam dobila samo zato sto sam podsecala na nekoga! Toliko o svim psiholoskim testiranjima i konverzaciji na engleskom jeziku, diplomama, sertifikatima itd... "Ne morate da budete pametni i kvalifikovani samo treba da nam se dopadnete!" Da li mozda raspolazete sa statistikama o odnosu koliko je ljudi odmah nakon prekvalifikacije naslo posao! Sve je to sa ciljem da se coveku skrene paznja sa problema! Posla u Srbiji generalno nema. Ponuda je daleko veca od traznje! Tako da najbolje godine za rad, za karijeru, za stvaranje nam prolaze, o zasnivanju porodice da ne pominjem...Prekvalifikacije, slazemo se, nisu carobni napitak i nece resiti nezaposlenost a samim tim i planinu problema koju ona vuce sa sobom! Ono sto nama preostaje; da se trudimo, da budemo uporni, da ne odustajemo,... pa se mozda nekome i dopadnemo:-) Ulagati novac u prekvalifikaciju je mozda promasena investicija ali ulagati u usavrsavanje za posao na kome se trenutno nalazimo je pun pogodak! Samo treba doci do posla a to je cista sreca! I eto nas opet na pocetku ili u zacarnom krugu!
2013-02-13 13:19:20
tatjana
Draga Iva,
Na mojim prethodnim poslovima je postojala potreba za nekim ko bi obavljao i deo poslova koji zalaze u sferu marketing i PR. Naravno radilo se o asistentskim pozicijama i zahtevalo je potpuno novi pristup, novo učenje, upijanje znanja od starijih kolega. Kada se pojavio konkurs za poziciju u PR odeljenju u Infostudu, aplicirala sam, prošla 4 kruga selekcije i dobila posao.
2013-02-09 16:04:48
tatjana
Draga Marija,
Naravno da treba dati ljudima priliku da rade ono što vole i u čemu su dobri. Složićete se da su za probleme koje ste naveli potrebna sistemska rešenja i da na to u ovom trenutku ne utičemo ni Vi ni ja, ali to uopšte nije tema mog blog posta.
Ovde se uopšte ne radi o odricanju od svojih snova, ciljeva i sebe, već o trenutku kada sa svojim kvalifikacijama ne možete da pronađete posao u struci. Prekvalifikacija nije magičan napitak da reši sve probleme na svetu, niti je jedini, već jedan od mogućih izlaza iz naizgled nemoguće situacije. Pri tom prekvalifikacija ne poništava nečije obrazovanje i snove, već može da pruži šansu za pronalazak posla i pristojan živo, naravno pod uslovom da je u skladu sa ponudom poslova na tržištu rada i ličnim sklonostima. Garancije u životu ne postoje ni za šta, ali postoji šansa i mogućnost, a umetnost je prepoznati ih i iskoristiti ih.
2013-02-09 15:57:05
iva
Ćao Tatjana Iva ovde,baš sam se obradovala što te vidim.Dolazila si kod mene da mi držiš časove italijanskog u Braće Jerkoviću.Diplomirala sam Klturu i medije,smer Onosi sa javnošću
Završila sam školu 2011 i radila u novinama 2 meseca i od tad ništa.Kako si ti uspela da postaneš PR menadžer?Viđala sam te i na tv-u.Pozdrav Iva.
2013-02-08 18:01:33
Marija
U redu, slazem se sa vama da covek treba da radi na sebi i da se usavrsava! Fakultet treba da bude jedna dobra osnova za to! Ali prekvalifikovati se po svaku cenu??? Prvo: sta ako je neko stvarno zavrsio nesto u cemu je izuzetan, sto voli i u cemu se odlicno snalazi! Drugo: znate li vi koliko je truda, vremena i novca ulozio da zavrsi to sto voli! Tako da vi sada nama govorite da se treba odreci ciljeva, snova i sebe! Zalosno je sto ljudi nemaju tu priliku da rade svoj posao i da se usavrsavaju! Kakve li bi tek onda rezultate ostvarivali i kakav bi progres ovo drustvo imalo! Necemo to saznati!
Obrazovanje mora biti osnova, kada kazem obrazovanje mislim na prave fakultete ove ostale necu ni da pominjem! Prekvalifikacije bi mozda pomogle da izadjemo iz zacaranog kruga ali da li bi to resilo problem ili ne! Na primer: posle zavrsenog ekonomskog fakulteta upisem farmaciju i zavrsim je. Zaposlim se! Radim posao koji ne volim ali eto radim, nisam posvecena poslu, nisam zadovoljna jer radim nesto sto ne volim! I sta sam uradila; radim ali mrzim posao, na poslu sam eto tek tako, a neko ko je genijalan u farmaciji, koji bi mozda pronasao lek za neku strasnu bolest, ceka na birou! Problem je sto svi gledaju sebe i razmisljaju na ovakav nacin! Genijalni umovi nam nemilice odlaze, savrseni u svojoj struci, ali ne mogu doci na red jer je neko sa prekvalifikacijom ili realnije, sa debelom vezom, zauzeo radno mesto i radi ako se to moze nazvati radom!
Treba dati priliku ljudima da rade ono sto vole jer je to jedini nacin do progresa, do toga da sutra bude bolje i vama i nama!
Tako da, ko ima sredstava za prekvalifikaciju mozda ce imati vise srece za posao ali prekvalifikacija nije garancija da ce sa njom doci do posla!
Opet sam pristalica da treba raditi posao za koji imate adekvatno obrazovanje! Ako neko svakoga dana operise kaziprst na levoj ruci da li za tog coveka mozemo reci da je hirurg, ako on ume samo taj jedan prst da operise?! To je moje misljenje o ljudima koji rade posao za koji nisu obrazovani i nisu dosli na to radno mesto na fer nacin.
2013-02-06 16:10:46
KOMENTARA (21)
Dejan
cool
2022-01-06 11:09:03
Aleksandar
Bravo odličan članak jedan od "ludaka" !
2013-04-24 12:59:58
Маре
Мислим да цитати страних аутора-економиста нису примењиви нашем друштву. У земљи у којој се посао чистача улице добија преко везе прича "радите на себи" не пије воду.
2013-03-28 10:14:31
vesna
Draga,stav koji ste izneli je kombinacija emotivnog i realnog,stimulativna aspiracija na nas borbeni ljudski um.Ali kao sto neko rece.NEMA BESPLATNOG RUCKA,tako nazalost nema ni besplatnih obuka,kurseva narocito studija ,tako da status nezaposlenog koji nema sredstava dovodi u pitanje optimisticni stav SPREMAN SAM NA PROMENE,HOCU DA NAUCIM NOVE STVARI I TAKO USPEM,PONOVO POSTANEM BICE KOJE IMA DOSTOJANSTVO.
2013-02-19 09:38:17
tatana
Draga Marija, Jedan deo mog blog posta se upravo odnosi na ovo o čemu pišete, a to je stalno učenje i rad na sebi da bi čovek zaista bio dobar u poslu koji radi, naravno pod uslovom da taj posao ima. Verujte, poznajem veliki broj ljudi u svojoj okolini koji ne rade posao za koji su se formalno obrazovali. Baš zato što su zapeli iz petnih žila, veoma su dobri i uspešni u tome. Bez obzira kako čovek izabere da se izbori sa svojim mukama dok ima pokušaja ima i nade, to je ono što sam htela da kažem.
2013-02-14 12:34:41
Marija
Draga Tatjana, umetnost nije moja jaca strana, moj komentar ukazuje na sistemsku gresku ali svi smo mi deo sistema i ako zelimo da isti promenimo moramo krenuti od sebe! Danas dobiti posao je cista sreca...Imala sam prilike da razgovaram sa nekolicinom menadzera za ljudske resurse iz vrlo stabilnih firmi..na pitanje kako se oni odluce za nekoga od velikog broja kandidata njihov odgovor je krajnje neprofesionalan bio! Na konkurs za pojedina radna mesta javi se oko 50 ljudi sa visokom strucnom spremom i oni jednostavno po izgledu biraju, ovaj je simpatican ovaj nije! Prethodni posao sam dobila samo zato sto sam podsecala na nekoga! Toliko o svim psiholoskim testiranjima i konverzaciji na engleskom jeziku, diplomama, sertifikatima itd... "Ne morate da budete pametni i kvalifikovani samo treba da nam se dopadnete!" Da li mozda raspolazete sa statistikama o odnosu koliko je ljudi odmah nakon prekvalifikacije naslo posao! Sve je to sa ciljem da se coveku skrene paznja sa problema! Posla u Srbiji generalno nema. Ponuda je daleko veca od traznje! Tako da najbolje godine za rad, za karijeru, za stvaranje nam prolaze, o zasnivanju porodice da ne pominjem...Prekvalifikacije, slazemo se, nisu carobni napitak i nece resiti nezaposlenost a samim tim i planinu problema koju ona vuce sa sobom! Ono sto nama preostaje; da se trudimo, da budemo uporni, da ne odustajemo,... pa se mozda nekome i dopadnemo:-) Ulagati novac u prekvalifikaciju je mozda promasena investicija ali ulagati u usavrsavanje za posao na kome se trenutno nalazimo je pun pogodak! Samo treba doci do posla a to je cista sreca! I eto nas opet na pocetku ili u zacarnom krugu!
2013-02-13 13:19:20
tatjana
Draga Iva, Na mojim prethodnim poslovima je postojala potreba za nekim ko bi obavljao i deo poslova koji zalaze u sferu marketing i PR. Naravno radilo se o asistentskim pozicijama i zahtevalo je potpuno novi pristup, novo učenje, upijanje znanja od starijih kolega. Kada se pojavio konkurs za poziciju u PR odeljenju u Infostudu, aplicirala sam, prošla 4 kruga selekcije i dobila posao.
2013-02-09 16:04:48
tatjana
Draga Marija, Naravno da treba dati ljudima priliku da rade ono što vole i u čemu su dobri. Složićete se da su za probleme koje ste naveli potrebna sistemska rešenja i da na to u ovom trenutku ne utičemo ni Vi ni ja, ali to uopšte nije tema mog blog posta. Ovde se uopšte ne radi o odricanju od svojih snova, ciljeva i sebe, već o trenutku kada sa svojim kvalifikacijama ne možete da pronađete posao u struci. Prekvalifikacija nije magičan napitak da reši sve probleme na svetu, niti je jedini, već jedan od mogućih izlaza iz naizgled nemoguće situacije. Pri tom prekvalifikacija ne poništava nečije obrazovanje i snove, već može da pruži šansu za pronalazak posla i pristojan živo, naravno pod uslovom da je u skladu sa ponudom poslova na tržištu rada i ličnim sklonostima. Garancije u životu ne postoje ni za šta, ali postoji šansa i mogućnost, a umetnost je prepoznati ih i iskoristiti ih.
2013-02-09 15:57:05
iva
Ćao Tatjana Iva ovde,baš sam se obradovala što te vidim.Dolazila si kod mene da mi držiš časove italijanskog u Braće Jerkoviću.Diplomirala sam Klturu i medije,smer Onosi sa javnošću Završila sam školu 2011 i radila u novinama 2 meseca i od tad ništa.Kako si ti uspela da postaneš PR menadžer?Viđala sam te i na tv-u.Pozdrav Iva.
2013-02-08 18:01:33
Marija
U redu, slazem se sa vama da covek treba da radi na sebi i da se usavrsava! Fakultet treba da bude jedna dobra osnova za to! Ali prekvalifikovati se po svaku cenu??? Prvo: sta ako je neko stvarno zavrsio nesto u cemu je izuzetan, sto voli i u cemu se odlicno snalazi! Drugo: znate li vi koliko je truda, vremena i novca ulozio da zavrsi to sto voli! Tako da vi sada nama govorite da se treba odreci ciljeva, snova i sebe! Zalosno je sto ljudi nemaju tu priliku da rade svoj posao i da se usavrsavaju! Kakve li bi tek onda rezultate ostvarivali i kakav bi progres ovo drustvo imalo! Necemo to saznati! Obrazovanje mora biti osnova, kada kazem obrazovanje mislim na prave fakultete ove ostale necu ni da pominjem! Prekvalifikacije bi mozda pomogle da izadjemo iz zacaranog kruga ali da li bi to resilo problem ili ne! Na primer: posle zavrsenog ekonomskog fakulteta upisem farmaciju i zavrsim je. Zaposlim se! Radim posao koji ne volim ali eto radim, nisam posvecena poslu, nisam zadovoljna jer radim nesto sto ne volim! I sta sam uradila; radim ali mrzim posao, na poslu sam eto tek tako, a neko ko je genijalan u farmaciji, koji bi mozda pronasao lek za neku strasnu bolest, ceka na birou! Problem je sto svi gledaju sebe i razmisljaju na ovakav nacin! Genijalni umovi nam nemilice odlaze, savrseni u svojoj struci, ali ne mogu doci na red jer je neko sa prekvalifikacijom ili realnije, sa debelom vezom, zauzeo radno mesto i radi ako se to moze nazvati radom! Treba dati priliku ljudima da rade ono sto vole jer je to jedini nacin do progresa, do toga da sutra bude bolje i vama i nama! Tako da, ko ima sredstava za prekvalifikaciju mozda ce imati vise srece za posao ali prekvalifikacija nije garancija da ce sa njom doci do posla! Opet sam pristalica da treba raditi posao za koji imate adekvatno obrazovanje! Ako neko svakoga dana operise kaziprst na levoj ruci da li za tog coveka mozemo reci da je hirurg, ako on ume samo taj jedan prst da operise?! To je moje misljenje o ljudima koji rade posao za koji nisu obrazovani i nisu dosli na to radno mesto na fer nacin.
2013-02-06 16:10:46
1 2 3 Sledeća