Zašto je srpskom udruženju institucija za obrazovanje odraslih neprihvatljiv nacrt zakona o obrazovanju odraslih?

2. Zato što ambijent koji prati izradu i donošenje Zakona o obrazovanju odraslih potvrđuje tezu da se u poslednjih dvadesetak godina prosvetna, kao uostalom i državna politika, u Srbiji uglavnom svodi na niz reaktivnih, iznuđenih, kratkoročnih poteza, sklopljenih na osnovu čiste improvizacije, čak često i bez relevantnih informacija. Otuda i utisak da stalno kasnimo, da nas uvek prestiže vreme, da su nam pretpostavke i predviđanja pogrešna, da ne formulišemo jasno svoje ciljeve i interese, da ne znamo koje su nam realne i ostvarive mogućnosti i kojim resursima raspolažemo, da ih loše koristimo, da često ne razumemo globalna kretanja i stvarne, naročito evropske obrazovne tokove, pa se uvek nekako postavimo protiv struje.

3. Zato što će se "veliko spremanje" u srpskom obrazovanju odraslih na pretpostavkama ovakvog Zakona pretvoriti u voluntarističko/improvizatorski korpus neosmišljenih, neutemeljenih i fragmentarnih promena.

4. Zato što njegovi kreatori (a to su katedarski andragozi + nameštinici iz Ministarstva prosvete) vrše pojmovno nasilje nad kategorijom obrazovanja odraslih, svodeći je na stručno obrazovanje, a stručno obrazovanje na obučavanje. To o čemu se vodi javna rasprava de facto nije rasprava o Zakonu o obrazovanju odraslih već o Zakonu o obučavanju.

5. Kreatori Nacrta kao da pate od amnezije kada previđaju da je čovek u mladosti upućen na školovanje, tj. na formalno obrazovanje; sa ulaskom u "svet rada" upućen je na neformalno obrazovanje, dok spontano, informalno uči od rođenja pa sve do kraja života. Učiti čitav život, a ne samo u mladosti postaje egzistencijalni modus vivendi. Budući da se mora učiti čitav život, ali se čitav život ne mora ići u školu, obrazovanje odraslih se uglavnom ne odvija u školi. Školariziranje obrazovanja odraslih, tako priraslo srcu kreatorima ovog Zakona, u funkciji je osnaživanja "imperijalizma škole", premda je to u suprotnosti sa konceptom doživotnog učenja/obrazovanja.

6. Zato što proces normiranja nije fundiran tj. u podtekstu nema artikulisanu stratešku viziju razvoja obrazovanja odraslih, nema scenario promena, nema "izvođačku dokumentaciju", pa to kreatore Zakona ostavlja da obema nogama stoje čvrsto u vazduhu. Potvrda za ovu tvrdnju su tri dosada obznanjene verzije Zakona koje stvaraju nepodeljeni utisak kao da je svaku od njih pisala neka druga grupa "eksperata" sa bitno drugačijih koncepcijskih pozicija.

7. Zato što se u tekstu Zakona ne pravi eksplicitna distinkcija između formalnog i neformalnog obrazovanja. Kada ona izostane onda nije belodano šta spada u formalno, a šta u neformalno obrazovanje i ko može biti ovlašćeni organizator jedne, a ko druge vrste obrazovanja.

8. Zato što autori teže da Zakon o obrazovanju odraslih redukuju na njegov neformalni deo. Iskustva pre svega tranzicionih zemalja upućuje na to da ova vrsta obrazovnog zakonodavstva uvek reguliše i formalno i neformalno obrazovanje odraslih bez obzira što postoje posebni zakoni koji istovremeno regulišu formalno obrazovanje odraslih i obrazovanje dece i mladih (osnovno, srednje, univerzitetsko).

9. Zato što se tekstom, a i dosadašnjom politikom Ministarstva prosvete, favorizuju srednje stručne škole, kao glavni organizatori (provajderi) ne samo formalnog već čak i neformalnog obrazovanja odraslih, dok se mreža institucija za obrazovanje odraslih želi ostaviti da i dalje bude u pravnom vakumu.

10. Zato što Zakon nedovoljno akceptira činjenicu da je obrazovanje odraslih (izuzimajući osnovno obrazovanje odraslih) u ekonomskom smislu tržišna, odnosno komercijalna kategorija, koja ne trpi rigidnu regulaciju poput one koja važi za školsko obrazovanje.

11. Zato što je Zakon napisan po uzusima razvijenih članica EU. Udruženje nije protiv ugledanja ali je apriori protiv svakog nekritičkog preuzimanja tuđih obrazaca i uzora koji su nekorespondentni sa društvenom i obrazovnom stvarnošću Srbije. Tim pre što je Srbija jedna od najnerazvijenih evropskih zemalja, što je srpska nacija jedna od najnepismenijih evropskih nacija, što je sistem obrazovanja odraslih u potpunosti devastiran, što je tržište obrazovnih usluga vrlo "plitko" itd. Takva realnost implicira Zakon po svojoj a ne tuđoj meri.

12. Zato što se plašimo da će ovakav Zakon, zahvaljujući autoritetu Ministarstva prosvete, biti oktroisan. U tom slučaju javna rasprava je fingirana i svedena na predstavu za evropljane.

13. Zato što Zakon predlaže hipertrofiranu infrastrukturu od četiri različite vrste institucija: Centar za kvalifikacije, Sektorsko veće, Model centar, Stručne komisije, a  što je u suprotnosti sa ekonomsko-finansijskim moćima Srbije i sa nivoom i obimom obrazovanja odraslih.

14. Zato što Nacrt kao centralnu infrasturkturnu instituciju promoviše Centar za kvalifikacije, umesto istraživačko-razvojnu instituciju (kod nekih zemalja se ona naziva zavod, kod drugih centar, kod trećih agencija, kod četvrtih institut, kod petih andragoški centar itd.). Stvar je konvencije kako će se ona zvati.  Međutim, kako god da se nazove ona ne može i ne treba da bude institucija fokusirana isključivo na obučavanje. Uz oređene administrativne poslove ona treba da bude fokusirana na praćenje i istraživanje obrazovanja odraslih i predlaganje mera za njegovu unapređenje.

15. Zato što je obim ulaganja države u izradu ovog i ovakvog Zakona u apsolutnoj nesrazmeri sa rezultatom. Da je kojim slučajem Srpsko udruženje za obrazovanje odraslih participiralo u njegovoj izradi to državu ništa ne bi koštalo a dobili bi smo Zakon koji sledi evropske obrazovne impulse i bio bi u dosluhu sa našom obrazovnom i društvenom stvarnošću.

16. Zato što je tekst Nacrta Zakona apstraktan, neproziran, nerazgovetan, prepun rogobatnih formulacija, zatrpan mnoštvom opštih mesta, prenaglašene evropske retorike i akademskog dociranja, bez preciznog pojmovnog određenja ključnih kategorija zakona, sa nedoslednošću u korišćenju formulacija itd. Bez jezičkog i pravnog tumača Zakon je nerazumljiv.

17. Zato što će Srbija, bude li usvojena ova verzija Zakona i dalje biti poslednja evropska država koja nema Zakon o obrazovanju odraslih. Isto tako nema dileme da ukoliko bude ozvaničena ova verzija Zakona ona će se pretvoriti u "Prokrustovu postelju" za obrazovnu stvarnost Srbije.

18. Zato što "modernizatorima" manjka svest da je primarna misija promena, pa i izrade Zakona, rehabilitacija sistema i prakse obrazovanja odraslih koja je u funkciji društveno/ekonomskog razvoja Srbije i razvoja svakog pojedinca. Uspostavljanje novog, zaokruženog sistema obrazovanja odraslih na razvalinama devastiranog sistema nasleđenog iz 80-tih i 90-tih godina prošlog veka, sa preko 20-tak elemenata u međudelovanju, pri čemu svi elementi ne deluju samo sinergički već i antagonistički, jeste conditio cine qua non donošenja Zakona. Sistem je bitan iz razloga što je on, po definiciji, sredstvo realizacije proklamovanih obrazovnih ciljeva.

19. Zato što ovako koncipiranom tekstu Zakona sledi, kao uostalom i mnogim drugim zakonskim projektima, popravni ispit, tj. ponovni ulazak u skupštinsku proceduru kako bi se upodobio sa društvenom i obrazovnom stvarnošću Srbije.

20. Zato što se samo u neuređenoj i provizornoj državi normiranje ove oblasti obrazovanja može započeti a da prethodno nije postignut konsensus ključnih socijalnih partnera oko vizije budućnosti obrazovanja odraslih, čime je grubo negirana opšte poznata činjenica da je obrazovanje odraslih partnerska delatnost.