Učite ili ćete postati suvišni

29. feb.

Tako glasi poruka je Rendala Stivensona izvršnog direktora jedne od najvećih telekomunikacionih kompanija u Americi AT&T. On je u intervjuu za magazin “New York Times” otvoreno rekao da se od njegovih zaposlenih očekuje da nedeljno uče od pet do 10 sati i to ne u radno vreme.

“Postoji potreba da se usavršavate i to nije konačan proces”, rekao je Stivenson, koji je zaposlenima čak uplatio kurseve i master studije. Ko hoće da uči, biće nagrađen, a ko neće… “Demografija je na našoj strani”, poručio je direktor.

AT&T je ekstreman primer onoga što će se očekivati od radnika u budućnosti, koja je bliža nego što možete i da pretpostavite. Stivenson je možda postavio suviše rigidan ultimatum, koji sa strane deluje kao maksimalno iskorištavanje radne snage (da ne upotrebimo neku težu reč), ali je učinio ono što već radi mnogo poslodavaca, s tim što drugi očekuju da se njihovi zaposleni sami usavršavaju i ne uplaćuju im studije na prestižnim univerzitetima i skupe kurseve.

Uprkos tome što takva postavka uslova rada deluje kao hir “Vrlog novog sveta”, nema nikakve sumnje da su ljudi koji su spremni da uče celog života oduvek bili na ceni. Postoje razlozi da se čovek usavršava i bez toga da mu neko preti.

“Naš celi život je obrazovanje – mi uvek učimo, u svakom trenutku, svuda, u svim okolnostima i to se dodaje na gomilu naših ranijih saznanja. Svi ljudi su đaci, bez obzira na zanimanje i to gde se nalaze – u palati, u kolibi, u parku, na njivi. To je zakon utisnut u čovečanstvo”,   Edvin Pakston Hud, “Self-Education: Twelve Chapters for Young Thinkers”, 1852.

Edvin Pakston Hud bio je nekonformista i apelovao je na ljude da u sebi probude moći zbog kojih će prestati da budu samo šrafovi u mašineriji civilizacije i postati samosvesne ličnosti koje upravljaju svojim životom. Tačno je da čovek uvek uči, samim tim što stiče nova iskustva, ali da li to obavezno znači da moramo smišljeno da radimo na tome i od učenja imamo i koristi?

Pre tridesetak godina to svakako nije bilo tako. Bilo je dovoljno da završite studije, pa da dobijete dobro plaćen posao kojim ćete se baviti do kraja radnog veka. Danas nemamo taj luksuz.

Veštine potrebne za današnje tržište rada su toliko promenljive, da većina poslova koje obavljamo danas, u narednoj deceniji neće čak ni postojati. Ako želite da opstanete u tako velikoj konkurenciji (i nastavite dobro da zarađujete), morate se navići na činjenicu da treba da učite celog života. Pritom ne treba da čekate da vam poslodavac, kao što je Stivenson, postavi ultimatum. Morate da uvidite da to činite isključivo zbog sebe, jer ćete od toga imati zaista nebrojeno mnogo koristi. Ovo su samo neke od njih:

Držati sve konce u rukama

Ako učite celog života, vaše zaposlenje uopšte ne mora da zavisi od nekog drugog. Možete naučiti i kako da sami pokrenete svoj biznis i onda vi budete osoba koja postavlja ultimatume (na prvom mestu sebi). Ljudi koji mnogo toga znaju, koji neprekidno čitaju i usavršavaju se obično važe za harizmatične ličnosti, koje svi vole i u čijem društvu žele da budu, ali i za dobre lidere. Što imate više znanja, to možete bolje pristupati ljudima i rešavati njihove i svoje probleme, što će vas u društvu učiniti samo uticajnijim.

Kada ste spremni da učite, ne zavisite od pomoći drugih ljudi. Ako nešto ne radi, vi ćete to popraviti. Ako ne znate kako, naučićete.

Mnogi zanemaruju jedan važan aspekt “doživotnog učenja”, a to je održavanje mentalnog zdravlja. Ljudi su mladi sve dok su spremni da se prilagođavaju, a prilagođavanje se mora neprestano vežbati. Učenje je kao eliksir koji našem mozgu daje mladost bez obzira na njegove godine.

Ako ne čekate da vam šef, kao što je Stivenson, naredi da učite, već to činite sami, vi ste autonomna osoba, koja je donela slobodnu odluku i može da uživa u samom procesu sticanja znanja i veština.

Kako da učite celog života?

Pre svega, odbacite izgovor da nemate vremena za učenje. Većina ljudi dobar deo dana provede besciljno surfujući internetom, ili “opuštajući se” uz TV. Tačno je da savremeni čovek ima sve manje vremena, ali kao neko ko je sam doneo odluku da uči celog života, niko vam ne postavlja rokove. Uklopite svoje učenje tamo gde mislite da možete. I 30 minuta dnevno može da napravi veliku razliku, jer ćete za nekoliko meseci već ovladavati nekom veštinom.

Kada (barem povremeno) učenje postavite kao prioritet, uvidećete da zapravo imate mnogo više vremena, nego što deluje na prvi pogled.

Novac može biti prepreka doživotnom učenju, samo ako vam je potreban kurs, ali i bez njega možete napraviti “čudo” uz pomoć interneta i biblioteke. Učićete svojim tempom, dok ne skupite novac za kurs ili studije.

Težite napretku

Možda mislite da  ste prestari za nova znanja, ali nauka je pokazala da tako nešto ne postoji. Naš mozak ostaje sposoban za učenje i u poznim godinama, pa je moguće da stvorite nove veze među neuronima i u 80. godini.

Da biste učili, potrebno je da se fokusirate na napredak. Osim toga, uvek isprobavajte nove stvari, jer ćete brzo uvideti da možete naučiti mnogo toga, ako date šansu svom mozgu da isproba nešto potpuno drugačije od onog na šta je navikao.

Budite radoznali i postavljajte pitanja - nemojte biti pasivni primalac informacija. Kad razgovarate s drugim ljudima, ili čitate nešto zanimljivo na internetu, pitajte sve što vam nije jasno. Još je bolje ako imate grupu prijatelja s kojima nešto učite i možete jedni drugima da date konstruktivne informacije o onom što ste saznali. Ako uživo nemate takve osobe, možete posetiti specijalizovane forume za oblast rada kojom se trenutno bavite.

Nemojte učiti samo znanja radi. Pokušajte da upotrebite to znanje na delu. Ako čitate o umetnosti, posećujte muzeje i galerije. Ako učite o preživljavanju u prirodi, otiđite na kampovanje. Ako učite programiranje – kodirajte. Testirajte sebe, jer ćete tako najbolje saznati gde grešite i na čemu treba više da radite.

***

Odvažite se i već danas sebi postavite novi izazov. Posvetite se cilju da širite svoje vidike i svet posmatrajte kao svoju učionicu. Svako iskustvo gledajte kao lekciju i negujte svoj um kako bi vas dugo služio. Neka vam motivacija ne bude šef koji vas uslovljava ili strah od neizvesne budućnosti, nego činjenica da je život suviše kratak, da odustanete od otkrivanja svih njegovih čari.